Novo datiranje lobanja Homo erectus-a pronađenih u centralnoj Kini pruža novi uvid u to kako i kada su drevni ljudski srodnici stigli u istočnu Aziju. Tri lobanje homo erektusa koje su ranije otkrivene u Kini potiču od pre 1,8 miliona godina, što znači da su oko 600.000 godina starije nego što se prvobitno mislilo, pokazuje novo istraživanje. Ovo otkriće učinilo je lobanje iz Junksijana, iz provincije Hubej, najstarijim dokazom o našim ranim ljudskim srodnicima, poznatim kao hominini, u istočnoj Aziji, navodi se u istraživanju objavljenom u časopisu Science advances. Koautor studije Kristofer Bej, profesor antropologije na Univerzitetu Havaji u Manoi, rekao je za Live science da je osetio apsolutno iznenađenje kada je prvi put video rezultate analize. Ova starost mogla bi naterati stručnjake da preispitaju datum pojave vrste homo erektus, za koji se veruje da se dogodio pre oko dva miliona godina u Africi.
„To znači da moramo razmotriti pomeranje porekla homo erektusa unazad”, na oko 2,6 miliona godina, naveo je Bej u elektronskoj poruci. Homo erectus se dugo smatrao prvim ljudskim srodnikom koji je napustio Afriku, a fosili stari između 1,78 i 1,85 miliona godina pronađeni na lokalitetu Dmanisi u Gruziji predstavljaju najraniji dokaz prisustva ljudi u Aziji. Međutim, kameni alati otkriveni na dva nalazišta u Kini, datirani na 2,1 i 2,43 miliona godina, zakomplikovali su tu sliku, jer su stariji od perioda u kojem su stručnjaci smatrali da je nastao Homo erectus. Tačan datum tri lobanje iz Junksijana, koje su pronađene između 1989. i 2022. godine, dugo je bio predmet rasprava. Ranije se smatralo da su stare oko milion godina, na osnovu starosti životinjskih zuba pronađenih u njihovoj blizini, iako ih je jedno istraživanje datiralo na oko 1,1 milion godina koristeći elektronsku spin rezonancu i uranijumsko erijsko datiranje. Kada se ukazala prilika da se na nalazištu primeni nova tehnika datiranja, Bej i kolege smatrali su da je to dobra prilika da ponovo razmotre ovo pitanj
Njihov tim koristio je tehniku poznatu kao datiranje kosmogenim nuklidima u sedimentu da bi odredio starost kvarca pronađenog u slojevima sedimenta u kojima su lobanje otkrivene. Ova metoda datiranja meri vreme poluraspada dve hemijske varijante – aluminijuma-26 i berilijuma-10, da bi utvrdila koliko je vremena prošlo od kada je kvarc bio izložen kosmičkom zračenju. Metoda je pokazala da su fosili hominina stari približno 1,77 miliona godina, što je oko 600.000 godina više od najstarijeg ranije predloženog datuma za to nalazište, rekao je Bej. Pošto je novi datum mlađi od kamenih alata otkrivenih na drugim mestima u Kini, i dalje postoji veliki vremenski jaz od oko 600.000 godina između najranijih fosilnih dokaza i najranijih dokaza o alatima, dodao je Bej. Međutim, kako je ovaj datum vremenski blizak fosilima iz Dmanisija u Gruziji, rezultati sugerišu da se relativno brzo širio širom Azije. Ipak, veličina i oblik lobanja iz Junksijana pokazuju da su ovi hominini imali veći mozak od onih pronađenih u Dmanisiju, uprkos tome što su približno iste starosti. „To ukazuje na značajne razlike među ranim homininima izvan Afrike”, izjavila je za Karen Bab, profesorka anatomije na Midvestern univerzitetu u Ilinoisu, koja nije učestvovala u novoj studiji.
(RTS)
