Ljudi žive duže nego ikad, a naučnici procenjuju da bi ih do 2050. gotovo pola milijarde moglo biti starije od 80 godina. No, još se raspravlja šta to jamči zdravu starost. Dok se ishrana biljnim namirnicama povezuje s dugovečnošću, jedenje mesa ostaje protivrečna tema. Istraživanje iz Kine nudi nova saznanja koliko hrana utiče na verovatoću doživljavanja stote godine, piše Science Alert. Studija sprovedena na više od 5.000 osoba starijih od 80 godina otkrila je da su žene koje jedu meso imale veće izglede da to dožive u poređenju s vegetarijankama. Zanimljivo je da kod muškaraca nije utvrđena značajna veza između vegetarijanstva i dugovečnosti.
Međutim, jedna važna činjenica menja tumačenje rezultata. Povezanost je postojala samo kod vegetarijanki s manjkom telesne težine. „Svakodnevno unošenje mesa bilo je povezano s 44 posto većim izgledima dostizanja stote godine u grupi pothranjenih, a ta veza se nije pojavila kod onih s normalnom ili prekomernom težinom”, zaključili su autori studije. Nadalje, vegetarijanci koji su jeli ribu, mlečne proizvode ili jaja imali su slične izglede za dugovečnost kao i oni što unose meso. To upućuje da je za zdravo starenje presudan dovoljan unos kalorija i suštinskih nutrijenata, a ne isključivo vrsta ishrane. Pomenuti nalazi podupiru pretpostavku da je očuvanje mišićne mase unosom proteina ključno za zdravo starenje.
Podaci stižu iz Kineskog longitudinalnog proučavanja zdrave dugovečnosti, jednog od najvećih svetskih na starijim osobama. Naučnici sa Univerziteta Fudan, iz Kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti i sa Univerziteta Šangaj Điao Tong uporedili su podatke 1.459 stogodišnjaka s podacima 3.744 osobe u osamdesetim i devedesetim godinama života. Otkrili su da indeks telesne mase (BMI) delimično objašnjava vezu između vegetarijanstva i kraćeg životnog veka. Stoga smatraju da ulogu telesne mase u dugovečnosti treba dodatno izučiti, posebno zato što su starije osobe više izložene riziku od pothranjenosti. U tom kontekstu pominje i paradoks gojaznosti, pojam koji opisuje da se veća telesna težina starijih povezuje s boljim zdravstvenim ishodima, što je suprotno trendovima kod mlađih ljudi.
Važno je napomenuti da navedena studija može otkriti samo povezanost, a ne uzročno-posledičnu vezu, što znači da su na rezultate mogli uplivisati i drugi činioci. Primerice, nisu praćene promene prehrambenih navika tokom vremena, već se procenjivala samo ishrana u kasnijem životnom dobu, na koju može uticati i sposobnost žvakanja određene hrane. Uprkos tome, nalazi se uklapaju u širu sliku prema kojoj je životni stil, uključujući ishranu, san i telesnu aktivnost, jedan od glavnih činilaca dugovečnosti. Neke procene govore da se dosezanje devedesete godine u 70 posto slučajeva može pripisati zdravim navikama. Prehrambene potrebe starijih mogu se razlikovati od potreba mlađih, no većina istraživanja vegetarijanstva usredsređena je na mlađe. Jedna studija na više od 65.000 ljudi pokazala je da vegetarijanci mogu imati veći rizik od preloma, verovatno zbog nižeg unosa kalcijuma i proteina. S druge strane, pregled istraživanja iz 2026. sa Univerziteta Viskonsin-Medison izneo je suprotan argument. Naime, niži unos proteina zapravo može podstaći zdravije starenje jer hrana bogata proteinima drži ćelije u stalnom stanju rasta. Koliko je tačno proteina potrebno starijima i dalje je predmet rasprave.
Ishrana je veoma složeno područje, a na zdravlje deluju brojni društveni, sredinski i pojedinačni činioci. Vegetarijanska i ishrana s malo mesa povezuju se s manjim rizikom od srčanih bolesti, moždanog udara i dijabetesa tipa 2. Ali, nisu sve vrste mesa pođednako povezane s negativnim zdravstvenim ishodima. Prerađeno i crveno meso češće se dovode u vezu s lošijim zdravljem, zbog čega se preporučuje umereno uhošenje. „Naši nalazi naglašavaju važnost uravnotežene ishrane koja uključuje namirnice životinjskog i biljnog porekla za zdravu dugovečnost”, napisali su istraživači. Dodali su da su potrebna nova proučavanja usmerena na osobe u poodmaklim godinama da bi se oblikovale precizne prehrambene smernice. Studija je objavljena u časopisu The American Journal of Clinical Nutrition.
(AI ilustracija)
(Indeks)
