Rezultati su pokazali da se IQ povećavao do sredine devedestih, nakon čega je počeo opadati. Autori studije objavljene u PNAS-u zaključili su da se pad ne može objasniti genetskim promenama, već činiocima okoline i vaspitanja
Gotovo u celom 20. veku naučnici su beležili dosledan rast na testovima inteligencije, što je fenomen poznat kao Flinov efekat. Prosečan IQ rastao je otprilike tri boda po deceniji, a to se tumačilo poboljšanjima u ishrani, obrazovanju, zdravstvu i stimulacije okoline.
No, taj trend više nije jednoznačan. Poslednjih nekoliko desetleća sve je više pokazatelja da se Flinov efekat zaustavio, a u nekim delovima sveta čak je negativan. Jedna od najdetaljnijih studija sprovedena je u Norveškoj, gde su istraživači analizirali podatke više od 730.000 muškaraca koji su služili vojsku od sedamdesetih godina prošlog veka do 2009. Rezultati su pokazali da se IQ povećavao do sredine devedestih, nakon čega je počeo opadati. Autori studije objavljene u PNAS-u zaključili su da se pad ne može objasniti genetskim promenama, već činiocima okoline i vaspitanja.
Slični trendovi su i u drugim zemljama poput Danske, Finske, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva. Studija objavljena u časopisu Intelligence pokazala je da je od devedestih naovamo došlo do pada rezultata testova inteligencije u različitim kognitivnim područjima.
Još jedan izvor koji potvrđuje ovu tendenciju su PISA testovi koje sprovodi OECD svake tri godine među 15-godišnjacima širom sveta. Najnoviji ciklus iz 2022. pokazao je pad u matematici, čitanju i nauciu brojnim razvijenim zemljama, uključujući Nemačku, Francusku, Island i Sloveniju. Pad se povezuje s više činilaca – od uticaja pandemije na gubitke u nastavi do dugoročnih obrazovnih reformi koje su, kako se čini, istisnule sistematično razmišljanje i analizu u korist fleksibilnijih, ali i plićih oblika učenja.
Slične trendove beleže i američki SAT i ACT testovi, i vojna testiranja. U najnovijem izveštaju Ministarstva odbrane navodi se smanjenje udela kandidata koji zadovoljavaju osnovne kognitivne kriterijume za služenje u oružanim snagama.
Činioci koji bi mogli uticati na ovaj trend su brojni. Iako nijedan sam po sebi ne objašnjava pad, kombinacija bi mogla pružiti neko tumačenje:
- Promene u obrazovanju – mnoge reforme stavile su naglasak na meke veštine i grupni rad, a manje na analitičko razmišljanje i dubinsko učenje.
- Digitalna distrakcija – sveprisutni ekrani, društvene mreže i više zadataka smanjuju raspon pažnje i sposobnost dubokog promišljanja.
- Pad u čitanju knjiga – sve manje dece i mladih redovno čita duže tekstove, što smanjuje sposobnost razumevanja i povezivanja informacija.
- Okruženje u ranom detinjstvu – više vremena u zatvorenom prostoru, manje igre i interakcije s prirodom smanjuje kognitivnu stimulaciju u obrazovnim godinama.
- San, ishrana i stres – hronični nedostatak sna, povećan unos šećera i mentalna anksioznost utiču na razvoj mozga.
Važno je naglasiti da svi stručnjaci ne satraju da inteligencija kao takva opada. Pojedini ističu da standardni IQ testovi i dalje dominantno mere akademsku i logičku inteligenciju, dok zanemaruju veštine poput digitalne pismenosti, multimedijske obrade informacija, socijalne prilagodljivosti i kreativnosti.
Deo kognitivnih sposobnosti koje se danas traže – poput brzine prebacivanja pažnje, paralelne obrade zadataka i upravljanje informacijama u digitalnom okruženju – nije obuhvaćen klasičnim testiranjima. Iako se ne može sa sigurnošću reći da ljudi postaju gluplji, sve je jasnije da gube deo veština koje su nekada bile ključne za uspeh u društvu, primerice sposobnost fokusiranog razmišljanja, dugotrajnog planiranja i rešavanja apstraktnih problema.
No,istovremeno jačaju druge veštine – prilagodljivost, brzina reakcije, vizuelno-prostorna orijentacija i rad s tehnologijom.
(lustracija Pixabay
(Indeks)
