МЕЂУ ИЗМЕЂУ

ЉУДИ СУ ГУТАЧИ ОТРОВА

Visited 400 times, 1 visit(s) today

Више од 3.600 хемијских једињења која су на листи одобрених за употребу с храном за паковање, кухињско посуђе или у опреми за прераду хране пронађено је у човековом организму, открили су резултати новог истраживања. Овакво стање указује на то да је ризик од излагања токсичним супстанцама недовољно регулисан. Хемијска једињења која не би требало да пређу у храну пронађена су у људској крви, коси и мајчином млеку. Међу њима су једињења за која се зна да су веома токсична, као што су PFAS, то јест вечне хемикалије,  бисфенол, метали, фталати и испарљива органска једињења.

Велики број нађених материја доводе се у везу с раком, поремећајем хормона и другим озбиљним здравственим невољама. Много је, исто тако, супстанци за које постоје веома ограничени јавни токсиколошки профили, као што су синтетички антиоксиданти, који се користе као конзерванси, и олигомери, који стабилизују боју на амбалажи. Аутори студије кажу да недостатак оваквих података наглашава потребу за даљим испитивањем хемикалија које долазе у контакт са храном.

„Оно што је свакако забрињавајуће јесте да имамо снажну везу која показује да неке опасне хемикалије мигрирају из амбалаже у храну”, рекла је Биргит Гуеке, коауторка студије из Форума за амбалажу хране (Food Packaging Forum), непрофитне организације са седиштем у Цириху која се залаже за строже прописе у паковању. Студија је идентификовала око 14.000 хемикалија одобрених да смеју бити у додиру с храном и проверила базе података и научну литературу у потрази за доказима акумулације у људима. Човек је изложен многим хемикалијама и у другим приликама, тако да истраживање није доказало да је амбалажа једина окривљена.

Међу најсумњивијима је, свакако, пластика која је у великој мери нерегулисана и може да садржи хиљаде хемикалија. Силикон и премази на металним лименкама, такође, могу садржати токсична или недовољно проучавана једињења. Многи производи од папира и картона, који се користе као амбалажа, донедавно су обрађивани PFAS-ом и могу имати слој пластике. Више чинилаца може довести до тога да хемијска једињења продиру у храну већом брзином, као што су повишене температуре, садржај масти и киселост. Важан је и однос паковања и производа – храна у мањим паковањима може бити више контаминирана.

Многа једињења у САД „одобрена су са ограниченим надзором”, како се наводи у категоризацији америчке Управе за храну и лекове (FDA), што се „генерално сматра безбедним”, али то допушта да неке хемикалије дођу у контакт а храном уз врло мало надзора. Амерички закон, такође, не захтева од FDA да размотри нова научна достигнућа након што је једињење одобрено. То је случај с хемикалијама попут PFAS-а или титанијум диоксида које су биле на тржишту деценијама пре него што су уклоњене или даље проучаване. Иако је Европска унија увела строже прописе за нека једињења, „још има много простора за побољшање”, наглашава Гуекеова.

Потрошачи могу да се заштите купујући храну у стакленој амбалажи, која обично има врло мало хемијских једињења. Неки истраживачи ко на терену кажу да доносе сопствене стаклене посуде у ресторане да понесу храну која преостане. Биргит Гуеке наводи да вађење намирница купљених у продавници у пластичној амбалажи или из посуда за превоз и стављање у стаклене тегле код куће смањује време за продор хемикалија у храну.

(РТС)

Visited 400 times, 1 visit(s) today

О аутору

administrator

Оставите коментар