Naučnici decenijama pokušavaju da otkriju šta su to tamna materija i tamna energija i nudili su razne odgovore, ali nijedan nije bio potpun, ubedljiv i eksperimentom potvrđen. Prvo su, dakle, dokazivali da tamna materija i tamna energija postoje, a sada neki smatraju da ni ta materije ni ta energija zapravo ne postoje. Možda su efekti koji su sugerisali postojanje tamne materije i tamne energije posledica zapravo promena fundamentalnih konstanti ili oslabljene sile gravitacije tokom vremena. Jednostavno, moguće je da su se tokom vremena promenila svojstva svem
U standardnoj kosmologiji, tamna materija je nevidljivi oblik materije koji ne emituje (ili slabo emituje) elektromagnetno zračenje, ali utiče gravitaciono na galaksije i klastere galaksija. Tamna energija se koristi da objasni ubrzanje širenja univerzuma – vidimo da se svemir širi sve brže, što ne bi bilo moguće samo sa poznatim materijama i gravitacijom. Zajedno, ove dve komponente popunjavaju više od 95 % ukupne energije-gustine univerzuma prema današnjim modelima.
Mda može da se tumači i drugačije:Rajendra Gupta, fizičar sa Univerziteta u Otava, predlaže model u kome jačine fundamentalnih sila (poput gravitacije) postupno opadaju tokom vremena. U tom modelu oslabljena gravitacija ispod proseka može izgledati kao da postoji dodatna privlačna sila (što se obično pripisuje tamnoj materiji), dok lokalne varijacije u jačini sile mogu da stvore efekat ubrzanja (što se pripisuje tamnoj energiji). U suštini, autor tvrdi da se ne mora oslanjati na egzotične čestice ili nepoznate oblike energije – dovoljne su promene u konstanti gravitacione interakcije da objasne zapažanja.
U model se uvodi parametar (nazvan α) koji zavisi od distribucije obične mase i od promenljivih konstanti. Taj parametar može poslužiti kao zamena za tamnu materiju/energiju: gde je gustina vidljive materije niska, α daje veću efektnu gravitaciju. Ako je ovaj model tačan, ne bi bilo potrebe za traženjem tamne materije u laboratorijama ili u detektorima – oni bi bili nepotrebni. Ovaj pogled može promeniti perspektivu o vremenu nastanka galaksija, jer sa promenljivošću konstanti moguće je dobiti drugačiju dinamiku formiranja struktura u univerzumu.
Međutim, taj model je kontroverzan i ne prihvata se bez kritike: zahteva rigorozne testove, upoređivanje sa astronomskim opažanjima (rotacione krive galaksija, savijanje svetlosti gravitacionim telima i šojavama, raspodela masa u klasterima), i predviđanja koja se razlikuju od tandardnog modela. Slično razmišljanje pojavljuje se i u drugim naučnim radovima koji postavljaju hipotezu da promena konstanti, kvantna vakuumska polarisacija ili modifikovane teorije gravitacije mogu glumiti efekte tamne materije/energije. Ovi alternativni modeli često nailaze na kritike jer moraju uskladiti mnogo različitih opažanja (kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje, klasteri galaksija, gravitaciona sočiva…) i obično su složeniji ili manje jednostavni u predviđanjima, navodi Astronomy.com.
(Astronomski magazin)
