Međunarodni tim naučnika otkrio je vezu između broja mačaka i sreće stanovnika u nekoj zemlji. U novom istraživanju, koje je obuhvatilo javno dostupne podatke iz 93 države, analizirano je i delovanje parazita Toxoplasma gondii, čiji su glavni domaćini ove životinje. Studija je objavljena u časopisu PLOS One. Parazitom je zaražena otprilike svaka treća osoba na svetu, piše Science Alert. Kod većine ljudi zaraza je bezopasna i ne uzrokuje simptome, ali kod osetljivijih može dovesti do zdravstvenih tegobaa. Ranije studije povezale su je sa anksioznošću, depresijom i shizofrenijom. Istraživači su u analizu uključili i bogatstvo, jer se ono često smatra jednim od glavnih preduslova za zadovoljstvo životom. Analiza je pokazala da zemlje s više mačaka po pravilu beleže više sreće. Istovremeno, države s većom stopom zaraze parazitom iskazuju nižu. „Otkrili smo da zemlje s više mačaka obično prijavljuju više sreće, dok zemlje s većom izloženošću parazitu beleže nižu”, navode autori.
Jedan od neočekivanih rezultata jeste da su zemlje s više mačaka imale niže, a ne više izlaganje parazitu. Iako se ljudi mogu zaraziti i na druge načine, očekivala bi se suprotna povezanost. Naučnici napominju da su na ukupne rezultate mogle nesrazmerno uticati pojedine zemlje, poput Kine, koja ima relativno visok rezultat na lestvici sreće uprkos manjem broju mačaka po stanovniku. Istraživači ističu da je reč o korelacijama na nivou država, pa se ne može zaključiti da posedovanje mačaka neposredno čini ljude srećnijima ili toksoplazmoza nesrećnijima. Ipak, smatraju da su uočeni obrasci dovoljno zanimljivi za dalje proučavanje. Objašnjenje bi se moglo kriti u socioekonomskim činiocima. U bogatijim zemljama ljudi češće imaju mačke kao kućne ljubimce i mogu im priuštiti bolju veterinarsku negu. U takvim uslovima one češće žive isključivo u zatvorenom prostoru, redovno se pregledaju i hrane kupovnom hranom, što smanjuje širenje parazita.
„To se protivi jednostavnoj pretpostavci da više mačaka nužno znači i veću izloženost parazitu. Ukazuje se da bi činioci poput brige, higijenskih prilika i socioekonomskog stanja mogli biti presudni”, rekao je biolog Havijer I. Boraz-Leon iz Nacionalnog instituta za psihijatriju „Ramon de la Fuente Munjiz” u Meksiku. Rezultati upućuju na to da biološki i ekološki pokazatelji, koji se u ovakvim istraživanjima često zanemaruju, mogu imati ulogu u osećaju sreće. Ona je, inače, važna za javno zdravlje, jer su ljudi pod stresom i anksiozni manje produktivni i podložniji su bolestima. Novo istraživanje se nadovezuje na ranija sazanja o pozitivnom uolivu kućnih ljubimaca, uključujući studije koje su pokazale da životinje mogu pomoći u usporavanju kognitivnog propadanja.
(Ilustracija EPA)
(Indeks)
