Stihovi pesama u minulih su 40 godina postali agresivniji i puni nasilja, a tekstovi rep, kantri, pop, ritam i bluz i rok pesmama jednostavniji i češće se ponavljaju, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu Scientific Repoprts. U rep muzici uočen je najveći porast agresivnih tekstova i negativnih emocija, dok ih je najmanje u kantri. Eva Cangerle, docentkinja na Odseku za informatiku Univerziteta u Innsbruku smatra da su reči povezane s gnevom i ljutnjom možda postale češće jer muzika – kao ogledalo društva – „odražava opštije promene u društvu i kulturi”. Ona i saradnici analizirali su tekstove 12.000 pesama na engleskom jeziku objavljenih od 1980. do 2020. godine.
Istovremeno su proučili stranice s takvim tekstovima na internetskoj platformi za tekstove pesama Genius. Otkrili su da su tekstovi uopšte vremenom postali jednostavniji i lakši za razumevanje. Analiza je pokazala i da se smanjio broj reči koje se koriste, osobito kada je posredi rep i rok. Istraživači pretpostavljaju da bi to mogla biti posljedica promene u načinu izvođenja, a pritom misle na sve veći broj pesama koje se reprodukuju kao pozadinska muzika. „U protekle četiri decenije svedoci smo raznih promena – od kupovanja gramofonskih ploča u trgovinama do mogućnosti izbora među stotinama miliona pjesama na platformama putem mobilnog telefona, i to je promenilo način na koji se danas muzika sluša.”
Istraživači su ustanovili i da su tekstovi postali emotivniji i ličniji, a da je u repu peimetno povećanje i pozitivnih i negativnih reči. Emotivno negativni tekstovi sve su češći i u ritmu i bluzu, popu i kantri pesmama. Analizom stranica na Genius-u otkrili su da su se starije rok pesme birale više od onih novijih, a obratno je kod kantri pesama. To bi moglo značiti da slušaoci roka više vole tekstove starijih pesama, a obožavaoci kantrija možda tekstove novijih pesama. Komentirajući svoje zapažanja zaključili su: „Naše istraživanje upućuje na to da u slučaju repa, roka i kantrija tekstovi imaju važniju ulogu nego u ostalim žanrovima i da interesovanje za tekstove nadilazi i samo slušanje muzike.”
U odvojenom su istraživanju američki naučnici nedavno su pokušali utvrditi kako na ispitanike utiču pesme čiji su tekstovi prožeti nasiljem. U zaključku studije, objavljene u časopisu Journal of Personality and Social Psychology, stoji da pesme koje govore o nasilju mogu rezultirati time da osoba iz čista mira postane ratoborna i da joj se jave agresivne misli. „Jedan od najvažnijih zaključaka ovog i još nekih proučavanja o nasilju u svetu zabave glasi: tekstovi pesama snažno utiču na osobu koja ih sluša”, kazao je rukovodiladž istraživačkog tima Krejg Anderson. „To je poruka na koju svi treba da obrate pažnju, naročito roditelji dece i maloletnika.”
(Ilustracija Pixabay)
(Indeks)
