Iako ih ne možete videti ni osetiti,
prisutne su na telu gotovo svakog odraslog čoveka. Ovi sićušni beskičmenjaci, dugački od 0,15 do 0,4 milimetra, nalaze se na površinskim delovima folikula dlake, gde se hrane masnim sadržajem iz lojnih žlezda.
Dok spavate,niste sami – desetine sićušnih osmonogih grinja izlaze iz vaših pora i počinju svoju noćnu zabavu. Iako ih ne možete videti ni osetiti, grinje demodeks (Demodex spp.)prisutne su na telu gotovo svakog odraslog čoveka. Ovi sićušni beskičmenjaci, dugački od 0,15 do 0,4 milimetra, nalaze se na površinskim delovima folikula dlake, gde se hrane masnim sadržajem iz lojnih žlezda. „Izlaze, srećne su, pare se, posećuju rodbinu, šetaju po našem licu. Čim se probudimo, vraćaju se u pore”, kaže za CNN Alehandra Peroti, vanredna profesorka biologije beskičmenjaka na Univerzitetu Reding u Engleskoj.
Ako vas ovo zgrozi, Peroti poručuje da vas ne treba da strahujete. Grinje su češće naši saveznici nego neprijatelji. Zauzvrat što čiste pore od nakupljenog loja i nečistoća, mi im nudimo melatonin, hormon koji naša koža proizvodi tikom noći i pomaže nam da zaspimo, a njima kao izvor energije. Poput mikroskopskih vampira, evoluirale su tako da izbegavaju ultraljubičastezrake jer lako oštećuju njihovu DNK.
Lice u proseku ima do pet grinja po kvadratnom centimetru, ali bez mikroskopskog pregleda kože ne možemo ih videti. Ukoliko vam je imunološki sistem oslabljen, broj grinja može nekontrolirano porasti, što dovodi do kožnih i očnih nevolja.
„Grinje se mogu brzo namnožiti npću i izazvati demodikozu”, tumači dr Ričard Lokli, profesor medicine na Univerzitetu u San Franciscu: „Imunološki ugrožene osobe, poput starijih ili obolelih na hemoterapiji, podložnije su širenju grinja i mogu razviti upalni odgovor na njih ili na bakterije koje ih kolonizuju”, Još nije u potpunosti jasno zašto se kod pojedinih upali kaža, dodaje Lokli: „Znamo da divlje životinje nemaju bolesti povezane s grinjama, ali domaći psi i mačke imaju. Možda je problem nastao kada smo promenili okolnu i u toku evolucije razvili genetske mutacije koje su oslabile imunološke puteve.”
„Upala se može manifestvovati kao rozaceja, akne, suvoća kože i ljuštenje, osobito na obrazima, kapcima, čelu i pregibima gde se nakuplja masnoća”, podseća dr Roberto Rikardo-Gonzales, vanredni profesor dermatologije na istom iniverzitetu, koji je s Loklijem priučavao grinje. „Dermatolozi mogu utvrditi da li su grinje uzrok iritacija uzimajući uzorak kože i pregledajući ga pod mikroskopom.”
Za većinu zdravih odraslih nema razloga za paniku. „Gro ljudi ne zna da ih ima i tako bi trebalo ostati”, savetuje Lokli. „Više štete možete učiniti pokušavajući da ih se rešite. Ako imate tegobe, posavetujte se s lekarom.” Inače, preporučuje se održavanje redovne higijene pre spavanja, uključujući blago sredstvo za čišćenje lica koje uklanja višak loja i nečistoće. Treba svakako ukloniti šminku sa očiju i veštačke trepavice pre spavanja.
„Osobe sklone aknama mogu jednom do dva puta sedmično koristiti topički retinoid”, preporučuje Rikardo-Gonzales, napominjući da je umerenost ključna u večernjoj njezi kože. „Kod bolesnika s narušenom zaštitnom barijerom kože, kada je ona preterano suva ili stvara previše loja zbog upale ili suvišnog pranja, grinje se mogu prekomerno razmnožiti.” Istraživanja su, takođe, pokazala da je kvalitetan san važan jer smanjuje lučenje sebuma, masne tvari kojom se grinje hrane.
Američka agencija za lekove (FDA) je 2023. odobrila medicinske kapi za oči za lečenje upale kapaka povezane s grinjama, koje kod ljudi postoje vekovima, a veruje se da ih deca dobivaju u kontaktu s majkom odmah nakon rođenja. No, Peroti i njeni saradnici su 2022. otkrili da bi ove simbiotske životinjice mogle biti u fazi evolucione propasti.
„Organizmi koji dugo žive u simbiotskom odnosu s domaćinom vremenom gube delove genoma, odnosno gube gene koji im više nisu potrebni”, smatra Peroti. „Pretpostavljamo da će se to nastaviti sve dok potpuno ne nestanu. Budući da nemaju grabljivce, pretnje iz okoline i konkurenciju, grinje nisu podložne prirodnoj selekciji.” Pošto se prenose isključivo među blisko povezanim ljudima, njihova populacija nema genetske raznolikosti. Drugim rečima, to je urođeno parenje u srodstvu. Nije poznato koliko će izumiranje trajati.
(Ilustracija YouTube)
(Indeks)
