Научници су у Тихом океану истражили два удаљена корална атола на којима је природа остала готово неугрожена људским деловањем. Пронашли су изузетно богат животињски и биљни свет, укључујући велике популације морских паса, колоније морских птица и гнезда морских корњача. То су Бикар и Бокак у саставу Маршалових острва који су проглашени првим националним морским резерватом те државе.
Ново истраживање, објављено у часопису Frontiers in Marine Science, показало је да су међу најочуванијим морским екосистемима у том подручју. Истраживачи су анализирали податке прикупљене у експедицији 2023. године, када су детаљно проучили живот на копну, коралним гребенима и у морским дубинама, пише Science Alert. Бикар се налази око 116 километара од најближег насељеног острва, док је Бокак удаљен приближно 385 километара. Управо та издвојеност помогла је очувању животне средине.
„Бикар и Бокак нису вредни само за Маршалова острва, већ и за целу планету. Они су резултат преданости заједнице атола Утирик, која деценијама традиционално чува ова осетљива подручја”, истакнуо је Алан Фридлендер, морски еколог са Универзитета Хаваји који је руководио истраживањем. Аутори објашњавају да удаљени океански атоли пружају једну од последњих могућности за проучавање природних система у којима су велики грабљивци, морске птице и аутохтоне биљке релативно поштеђени непосредног људског утицаја. Забележили су најмање 266 група риба на гребенима из 38 породица. Већу биомасу риба пронашли су на Бокаку, а посебно се истиче бројност морских паса. На спољашњим деловима коралних гребена чинили су 26,8 посто биомасе риба на Бикару и чак 33,9 посто на Бокаку.
Толика заступљеност великих грабљиваца важна је јер показује да су ту очувани сложени односи међу врстама, који су у многим другим морским подручјима нарушени људским деловањем. Истраживачи су користили и подморнице да проуче живот на дубинама до 275 метара. Овде су забележили 138 група риба, међу којима 14 које раније није забележене на Маршаловим острвима. Kамере постављене на већим дубинама снимиле су додатних 79 група риба, што показује колико је живот у дубоком мору око ових атола слабо истражен.
Богата природа није ограничена само на подморје. Научници су на самим коралним острвима уочили 17 врста морских птица и велике колоније које се гнезде. Пронашли су и 71 траг морских корњача на обалама и 132 удубљења која су оне ископале за полагање јаја. Већина их се налази на Бикару. „Поменути атоли имају големе колоније морских птица, разноврсну аутохтону вегетацију, активна гнездилишта корњача и велику биомасу гребенских риба и великих грабљиваца. Бокак одликују кораљни гребени, структурно сложена станишта у зони сумрака и изненађујуће разнолике, слабо познате заједнице дубоког мора”, објаснио је Фридлендер. Истраживачи сматрају да Бикар и Бокак могу послужити као важно мерило за процену стања других морских екоистема. Наиме, бројни корални гребени широм света су последњих деценија претрпели велике промене због риболова, загађења, загревања мора и других људских активности.
Зато ретка подручја с минималним људским утицајем омогућују научнима да упореде колико су се други екосистеми променили. „Они су међу најбољим еколошки референтним тачкама које имамо. Помажу да разумемо шта смо другде изгубили и дају нам кључне спознаје потребне за успешну заштиту и обнову природе”, нагласио је Фридлендер. Упркос удаљености, Бикар и Бокак нису потпуно нетакнути. Истраживачи су у току експедиције запазили да на оба атола живе донесени полинезијски пацови који изворно не потичу одатле. Осим тога, атоли су изложени глобалним претњама попут загревања мора, избељивања корала и закисељавања океана. „Израз релативно нетакнуто користимо за поређење, а не као претпоставку да удаљени гребени представљају савршено или историјски неугрожено стање”, написали су истраживачи. Упозоравају да издвојеност може смањити људски притисак, али не може уклонити последице ранијих човекових поступака, донесених врста и глобалних климатских промена.
Kолико људско деловање може изменити природу показала је следећа станица експедиције. После Бокака научници су посетили атол Бикини, на којем су Сједињене Државе средином 20. века изводиле нуклеарне пробе. Експлозије су уништиле три острва и оставиле радиоактивно загађење због којег је атол и данас ненасељен. Један од чланова експедиције у својем је дневнику описао дојмове након доласка на Бикини: „Општи осећај овде је туробан. Нешто једноставно није у реду. Прва зароњавања открили су нешто риба и неколико подручја са живим коралима, али и много смрвљеног, мртвог гребена на којем готово ништа не живи”. Подаци прикупљени за време истраживања помогли су властима Маршалових острва да донесу одлуку о заштити Бикара и Бокака. Године 2025. око ових атола проглашено је прво национално морско заштићено подручје у земљи, које обухвата приближно 48.000 квадратних километара океана. Истраживачи сматрају да ће на том подручју моћи дугорочно да се прате промене у коралним гребенима, популацијама риба, морским птицама и другим организмима и упоређују са областима изложенима већем људском утицају.
(Илустрација Google Maps)
(Индекс)
