Dopamin je jedan od najpoznatijih hemijskih glasnika u mozgu, no naučnici i dalje otkrivaju nove, iznenađujuće detalje o njegovom funkcionisanju. Godinama je prevladavalo mišljenje da se on, nakon oslobađanja, polako širi mozgom poput hemijskog megafona, šaljući poruke velikom broju ćelija, piše Science Alert.
Međutim, najnovija istraživanja ruše tu klasičnu sliku. Čini se da je dopamin sposoban i za nešto sasvim suprotno – kratke i oštre šapate koji su precizno usmereni na susjedne ćelije u svega nekoliko milisekundi. Ako su naučnici u pravu, ovaj lokalizovani signal mogao bi biti temeljni, ali dosad zanemaren, gradivni element čitavog dopaminskog sistema.
Važno je razlikovati dopamin u mozgu od onoga u ostatku tela. Dok u krvi pomaže da se reguliše rad organa i imunološki sistem, u mozgu deluje kao ključni posrednik u širokom spektru ponašanja – od pokreta i raspoloženja, preko sna i pamćenja, pa sve do osećaja nagrade i motivacije. Poznato je da neuroni otpuštaju dopamin u različitim obrascima, no dosad nije bilo jasno kakve poruke ti specifični signali nose. Sposobnost slanja brzih i sporih signala mogla bi biti ključ za razumevanje kako dopaminski sistem uspeva tako precizno upravljati tolikim brojem različitih funkcija.
Koristeći napredni mikroskop za snimanje živih tkiva, naučnici sa Univerziteta Kolorado i Univerziteta Augusta u SAD podstalli su lokalno oslobađanje dopamina u mozgovima živih miševa. Pomoću fluorescentnog bojenja pratili su šta se događa. Uočili su da je dopamin aktivirao receptore na samo nekoliko sićušnih područja obližnjih neurona, izazivajući izuzetbo brzu neuronsku reakciju. S druge strane, šire otpuštanje dopamina, kakvo se dosad uglavnom proučavalo, uzrokuje znatno sporiji i rasprostranjeniji odgovor.
„Naše istraživanje otkrilo je da je signalizacija dopaminom u mozgu znatno složenija nego što smo mislili”, ističe farmakolog Kritofeer Ford sa Univerziteta Kolorado. „Znali smo da dopamin ima ulogu u mnogim ponašanjima, a naš rad pruža okvir za razumevanje kako ih sve može regulisati.” Istraživanje je bilo usmereno na strijatum, deo mozga ključan za motoriku i sistem nagrađivanja, koji je veoma bogat dopaminskim neuronima. Strijatum je povezan s brojnim neurodegenerativnim i psihijatrijskim poremećajima, kao što su shizofrenija, zavisnost i ADHD.
Primerice, Parkinsonova bolest uzrokovana je upravo propadanjem dopaminskih neurona koji vode do strijatuma. Bolje razumevanje načina na koji dopamin šalje signale u ovom ključnom delu mozga moglo bi otvoriti put novim, uspešnijim terapijama. „Tek smo na vrhu ledenog brega. Potrebno je još mnogo truda da bismo shvatili kako poremećaji u signalizaciji dopaminom doprinose bolestima poput Parkinsonove, shizofrenije ili zavisnosti”, zaključuje Kristofer Ford.
(Ilustracija Shutterstock)
(Indeks)
