Neobični ćelavi glodari koji žive pod zemljom i podsećaju na kobasice sa zubima, mogli bi kriti genetsku tajnu dugog života. Nova studija o golokrtičastim pacovima otkrila je da su ove životinje razvile jedinstveni mehanizam za popravku DNK koji objašnjava njihovu izuzetnu dugovečnost, piše BBC. Ovi glodari žive u jazbinama i mogu doživeti gotovo 40 godina, što ih čini najdugovječnijim glodarima na svetu. Nova otkrića, objavljena u časopisu Science, mogla bi rasvetliti i zašto su otporni na brojne bolesti povezane sa starenjem, poput raka, propadanja mozga i kičmene moždine te artritisa. Upravo zbog toga naučnici već dugo žele razumjeti kako njihovo telo funkcioniše. Studija, koju je vodio tim sa Univerziteta Tonđi u Šangaju, usredsredila se na popravku DNK – prirodni proces u ćelijama ljudskog tela. Kada se niti DNK oštete, pokreće se mehanizam koji koristi neoštećenu nit kao predložak za popravku. Istraživanje se fokusiralo na specifičan protein uključen u taj sistem.
Kada ćelija otkrije oštećenje, proizvodi protein nazvan c-GAS. Naučnicima je bilo zanimljivo šta taj protein kod ljudi zapravo ometa i koči proces spajanja DNK. Smatra se da bi upravo to ometanje moglo podstaći nastanak raka i skratiti životni vek. Međutim, kod pomenutih glodara istraživači su otkrili da isti taj protein čini potpuno suprotno – pomaže telu da popravi niti DNK i održava genetski kod u svakoj ćeliji netaknutim. Profesor Gabrijel Balmus sa Univerziteta Kembridž, koji proučava popravak DNK i starenje, izjavio je da je otkriće uzbudljivo i predstavlja tek vrh ledenog brega u razumevanju zašto ove životinje žive toliko dugo.
„Možete zamisliti c-GAS kao biološke lego kocke – isti osnovni oblik kod ljudi i ovih glodara, ali u verziji potonjih nekoliko konektora je obrnuto, što mu omogućuje da sastavi potpuno drugačiju strukturu i funkciju. Ovo otkriće postavlja temeljna pitanja: kako je evolucija reprogramirala isti protein da deluje obratno? Šta se promenilo? I da li je ovo izolovani slučaj ili deo šireg evolucionog obrasca?” Najvažnije od svega jeste da naučnici otkriju šta mogu naučiti od ovih glodara da poboljšaju ljudsko zdravlje i produže kvalitetan život u starijem dobu. „Kada bismo mogli preokrenuti inženjerstvo i biologiju golih glodara, doneli bismo neke preko potrebne terapije za društvo koje stari”, zaključio je profesor Balmus.
(Ilustracija Wikipedia)
(Indeks)
