Научници са Универзитета Уппсала у Шведској открили су потпуно нови начин уништавања бактерија отпорних на антибиотике.
Мада је третман за сада тестиран само на мишевима, сматрају да се ради о важном кораку у борби с опасним и резистентним патогенима. Нови лек, а и многи други антибиотици који се тренутно осмишљавају, циља двоструку мембрану која окружује грам-негативне бактерије; попут Escherichia coli, која може узроковати инфекције црева и крви, и Klebsiella pneumoniae, одговорне за инфекције плућа, бешике и крви. Грам-негативне и грам-позитивне бактерије, које имају различите ћелијске овојнице, узрокују другачије инфекције и против њих су делотворне различите врсте антибиотика.
Грам-негативне бактерије обавијене су заштитном капсулом, која спечава бела крвна зрнца (боре се против инфекција) да прогутају бактерије. Под капсулом грам-негативне бактерије имају спољну мембрану која их штити од одређених антибиотика, као што је „пеницилин”, али им и омогућава излазак токсина и улазак хранљивих твари. Истраживачи годинама покушавају да делују на спољашњу вањску липидну мембрану јер је она кључна за функционисање грам-негативних бактерија. У Шведској су, међутим, применили другачији приступ. Током тестирања су циљали ензим LpxH, који користи око 70 посто грам-негативних бактерија, а он помаже синтетисање друге кључне компоненте спољне мембране – липополисахариде.
Мишевима којима је убризгана E. coli или K. pneumoniae отпорна на лекове сат времена након инфицирања дали су дозу једињења дизајнираних да инхибирају LpxH. Резултати су показали да је овим приступом могуће излечити инфекције крвотока за само четири сата, и то с једном дозом. Ради се о важном открићу с обзиром на то да обе бактерије постају отпорне на антибиотике доступне на тржишту. Смрт од инфекција отпорних на антибиотике је у 2019. била трећи водећи узрок смрти на свету. Будући да се ови патогени прилагођавају тренутним третманима, потребне су нове класе антибиотика да би се смањио број смртних случајева, пише Science Alert.
Половина антибиотика данас доступних на тржишту су, заправо, једноставна варијација лекова откривених пре готово једног столећа. Светска здравствена организација (WHO) је 2017. објавила попис најопаснијих патогена отпорних на лекове, а на врху су грам-негативне бактерије резистентне на најделотворније класе антибиотика широког спектра. „Ови резултати су обећавајући, но морамо обавити још доста посла пре него што једињења ове класе буду спремни за клиничка испитивања”, наводе научници са Универзитета Уппсала. Kлиничка испитивања су тестирања на људима. Испитивање лека у лабораторију или на животињама је најранија фаза развоја третмана.
Сваки лек пре изласка на тржиште пролази три фазе клиничких испитивања. У првој учествује мањи број испитаника, обично од 20 до 100 (или ређе неколико стотина) и њоме се утврђује прелиминарна процена сигурности и успешности лека. У другој се успешност тестира на већем броју испитаника, обично од 50 до 300, и анализирају се различити начини примене доза. У трећој се обухвати највећи број – од више стотина до више десетина хиљада, зависно од болести за коју се израђује лек. У овом тренутку се одређени кандидат упоређује с плацебом да би се испитала стварна делотворност третмана и додатно се тестира безбедност и утврђују нузпојаве. Истраживање Antibiotic class with potent in vivo activity targeting lipopolysaccharide synthesis in Gram-negative bacteria објављено је у часопису PNAS.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
