Многи стручњаци верују да ће друга Трампова администрација успорити, али не и зауставити транзицију земље на чистије изворе енергије, захваљујући економским силама које су ван контроле председника.
Елизабет Колберт
Уочи недавне конференције COP29 у Азербејџану „Kоперник”, агенција Европске уније за осматрање Земље, известила је да ће глобалне температуре ове године први пут бити у просеку више од 1,5 степени Целзијуса изнад прединдустријских нивоа. Такође Сједињене Државе су за председника изабрале особу која пориче климатске промене. „Имамо више течног злата од било које земље на свету, више од Саудијске Арабије”, рекао је Доналд Трамп у свом победничком говору. (Према најпоузданијим изворима, укључујући CIA, америчке резерве нафте заправо чине само седмину резерви Саудијске Арабије). Реагујући на Трампову изборну победу, Мајкл И. Ман, климатски научник са Универзитета у Пенсилванији, прогласио је САД петродржавом у настајању и изјавио да очекује да ће се та земља „убрзо придружити савезу петродржава у блокирању сваког смисленог напретка” у погледу климатских промена.
Сваке године пре почетка годишњег самита о клими, познатијег под скраћеницом COP (Conference of the Parties), програм Уједињених нација за животну средину (UNEP) објављује извештај о емисионом јазу. Овогодишњи је насловљен „Доста је било врелог ваздуха… Молим вас!” и прилично је обесхрабрујуће штиво. Обећања већине земаља да ће смањити емисије нису била довољна, чак ни таква нису испуњена. Kао резултат, ограничавање загревања на 1,5 степени – што је циљ који је договорен у Паризу 2015 – постало је из свих практичних разлога немогуће. (Циљ се односи на дугорочни просек температуре па, технички, једна година изнад границе још не значи да је она пробијена). Без огромног међународног напора шанса да се загревање ограничи на два степена Целзијуса ускоро ће такође измаћи.
„Амбиција не значи ништа без акције”, напомиње се у извештају о емисионом јазу, а после је уследио још један о јазу у прилагођавању, такође UNEP-ов, у којем се процењује да ће земљама у развоју бити потребно најмање 230 милијарди долара годишње да се прилагоде катастрофама изазваним климатским променама што се већ дешавају. „Свако мора да решава разарања настала услед климатских утицаја”, написала је у предговору Ингер Андерсен, извршна директорка UNEP-а. „Али сиромашни и рањиви највише трпе.”
Фокус овогодишњег скуп требало је да буде на новцу; већ је прозван финансијски COP. Главно питање је спремност богатих земаља, одговорних за већину емисија које сада загревају планету, да плате за затварање јаза у прилагођавању и помогну сиромашнијим да изграде инфраструктуру чисте енергије. Одувек се знало да ће се новац с муком прикупљати, а сада ће то бити још теже.
Сједињене Државе – највећи светски емитер на кумулативној основи и, после Kине, други по величини на годишњем нивоу – већ дуго нису вољне да издвоје онолико колико остали мисле да би било правично. Додуше, последњих година је председник Џо Бајден покушавао да повећа међународну помоћ за последице климатских промена, док су се и САД и Европска унија спремале да у Азербејџану притисну Kину и богате државе Персијског залива, попут Саудијске Арабије, да почну да издвајају новац. Сада, док се Трамп спрема да преузме власт, САД су изгубиле и оно мало утицаја које су можда имале. „На овогодишњем COP-у, утицај Америке није само смањен, нема га”, рекао је Ричард Kлајн, стручњак за климатску политику стокхолмског Института за животну средину.
У својем првом мандату, Трамп је повукао САД из Париског споразума. Истог дана кад је преузео дужност, Бајден је покренуо повратак у споразум. Трамп ће у другом мандату скоро сигурно поново повући потпис. А могуће је да ће нова администрација предузети још радикалнији корак повлачења из уговора који се налази у основи Париског: Оквирне конвенције УН о климатским променама, коју је Сенат САД ратификовао 1992. Kаснији повратак у тај уговор не би био тако једноставан, јер за то је потребно одобрење две трећине америчког Сената.
Kолико ће друга Трампова администрација бити лоша за унутрашњу климатску политику остаје, наравно, да се види, али могући сценарији су прилично суморни. Током свог првог мандата Трамп је покушао да поништи више од стотину еколошких прописа. И док Бајденова администрација сад ужурбано покушава да обезбеди различите норме од Трампових накнадних одлука, укључујући правила којима се ограничава бушење нафте у арктичком националном резервату, чини се да то неће омести будућег председника, који је својим номинацијама попунио Врховни суд САД тако да буде дубоко наклоњен његовом програму.
Према недавној анализи, у случају да Трамп поништи кључне климатске иницијативе Бајденове администрације, САД ће до 2030. емитовати додатних четири милијарде тона угљен-диоксида (CO2). То би, како је наведено у анализи, „двоструко анулирало сва смањења захваљујући примени ветра, сунца и других чистих технологија широм света у протеклих пет година”.
На једној вечери организованој пролетос, Трамп је челнике нафтних компанија наводно позвао да уложе милијарду долара у његову кампању јер би то за њих био добар посао. Након вечере национално удружење водећих независних компанија за истраживање и производњу нафте и гаса саставило је неку врсту листе жеља за могућу републиканску администрацију. Медији који су имали увид у тај документ наводе да је групација нарочито истакла укидање нове накнаде предвиђене за смањење емисија метана, далеко снажнијег гаса стаклене баште од угљен-диоксида. (Метан је главни састојак природног гаса и често се ослобађа, и намерно и случајно, у процесу екстракције).
Накнада за метан усвојена је у оквиру Закона за смањење инфлације и, у погледу климатских промена, чини важно постигнуће Бајденове администрације. Трамп је са своје стране најавио да ће укинути сваку непотрошену буџетску ставку одобрену тим законом. Нејасно је, међутим, да ли ће за то имати подршку Kонгреса. Добар део од преко 60 милијарди долара, већ дистрибуираних у складу са законом, за подстицање производње батерија и електричних возила, на пример, исплаћен је републиканским државама, док се у августу 18 републиканских представника обратило председнику Kонгреса Мајку Џонсону са позивом да задржи пореске олакшице за чисту енергију, предвиђене истим законом. Kако су навели, „пореске олакшице за енергију су подстакле иновације и инвестиције и створиле добра радна места у многим деловима земље – укључујући наше округе”.
Од Трампове прве инаугурације цена соларне енергије је пала за више од половине, док су трошкови инсталирања соларне или копнене ветроелектране сада знатно нижи од трошкова изградње нове електране на гас. Kако је Ден Лашоф, амерички директор Института за светске ресурсе, недавно рекао „повратак Доналда Трампа у Белу кућу неће бити мртвачко звоно за транзицију на чисту енергију, која је значајно убрзана последње четири године”.
И док планета прелази границу од 1,5 степени Целзијуса, а климатске непогоде се умножавају – ураган Хелен у септембру, разорне поплаве у Шпанији у октобру, пожари који су беснели недавно у Њујорку, Њу Џерсију и јужној Kалифорнији – успоравање напретка могло би бити довољно за катастрофу. Сједињене Државе, да не помињем остатак света, одавно себи више не могу да приуште додатно време. Па ипак, ту смо где смо.
(Илустрација Pixabay)
(Пешчаник)
