Vrhunski sportisti često pomiču granice onoga što smatramo ljudski mogućim, no čak ni njihova tela ne mogu prkositi zakonima prirode, pokazalo je novo istraživanje. Naučnici su otkrili da, bez obzira na kondiciju ili intenzitet treninga, ljudsko telo ima jasne granice izdržljivosti i ne može dugoročno sagorevati kalorije brzinom većom od 2,5 puta od bazalnog metabolizma, piše Science Alert. Iako su prethodne studije ukazivale na postojanje sličnog „metaboličkog vrha”, ovo istraživanje, objavljeno u časopisu Current Biology, smatra se najpreciznijim do sada. Koristilo je zlatni standard merenja potrošnje kalorija i obuhvatilo dvostruko veći broj sportista.
Analiza je sprovedena na 14 vrhunskih, svetski poznatih takmičara – uključujući trkače, bicikliste i triatlonce. Većina učesnika bila je od 30 do 44 godine, a među njima i dve sportistkinje. Da bi precizno izmerili potrošnju energije, istraživači su ispitanicima dali da popiju vodu obogaćenu posebnim metaboličkim markerima. Iznosi tih markera kasnije su mereni u urinu, što je omogućilo tačan proračun sagorelih kalorija tokom svakog treninga i trke. Na temelju tih podataka i detaljnih zapisa o treninzima, predviđen je individualni maksimalni metabolički opseg za svakoga tokom razdoblja od 52 sedmice.
Rezultati su pokazali da su sportisti u proseku retko sagoevali više od 4.000 kalorija dnevno. Naravno, u kraćim vremenskim razdobljima su mogli premašiti ovu granicu. Najviši izmereni metabolički opseg bio je čak sedam puta veći od bazalnog metabolizma jednog sportiste, zabeležen tokom gotovo 24-satnog trčanja. Nekoliko drugih ultramaratonaca takođe je na višednevnim trkama trošilo energiju brzinom većom od četiri puta u odnosu na bazalni metabolizam.
Međutim, kada se ti energetski skkovi stave u kontekst cele godine, ispostavilo se da su bili kratkog veka. Čini se da nakon otprilike 30 sedmica intenzivnog treninga i takmičenja, telo doseže granicu i vrlo je malo verovatno da će premašiti prosečni vrh. Samo četiri takmičara u studiji su nadmašila predviđeni metabolički vrhunac posle 30 ili više sedmica, ali su i oni bili izuzetak, a razlika je bila minimalna – njihov metabolički opseg bio je oko 2,7 puta veći od bazalne stope.
„Soristi u ovoj studiji nisu značajno premašili predloženi metabolički vrh”, zaključili su autori. Ipak, ostavljaju prostora za iznimke: „Svetski rekordi u ultraizdržljivom trčanju sugerišu da su znatno veće potrošnje moguće u veoma retkim slučajevima.” Bez neposrednih merenja većeg broja elitnih sportista granice ljudske izdržljivosti ostaju nejasne. Iako sve više dokaza upućuje na to da postoji čvrst limit, pojavi mogućnost da neki budući takmičar dokaže suprotno i ponovo pomeri granice poznatog.
(Ilustracija Shutterstock)
(Indeks)
