Nazčnici su pronašli, kako navode, alarmantne dokaze da mikroplastika ne samo da dospe u ljudski mozak, već bi mogla pridoneti nastanku demencije i drugih neuroloških bolesti. „Ljudski mozak sadrži otprilike kašiku mikroplastike i nanoplastike, a količine 3-5 puta veće utvrđene su kod osoba s dijagnozom demencije”, objavili su istraživači sa Univerziteta u Otavi u naučnom časopisu Brain Medicine. Upozorenje kanadskih naučnika usledilo je nakon objave tima pod vođstvom Unverziteta u Novom Meksiku koji je otkrio da mikroplastika i nanoplastika (MNP) favorizuju mozak u odnosu na druge organe.
Koncentracije u uzorcima mozga preminulih ljudi su 7 do 30 puta veće od koncentracija u jetri ili bubrezima, dok uzorci mozga osoba kod kojih je bila postavljana dijagnoza demencije pokazuju još veće iznose plastičnih čestica, navedeno je u naučnom radu koji je objavio Nature Medicine u februaru. Druga nedavno objavljena istraživanja upozorila su na ulazak mikroplastike i nanoplastike u ljudsko telo sa znojem, na čestice plastike u muškim genitalijama i na prenos s trudnice na nerođeno dete. „Dramatično povećanje koncentracije mikroplastike u mozgu u samo osam godina, od 2016. do 2024, posebno je alarmantno”, rekao je Nikolas Fabijano sa Odseka za psihijatriju Univerziteta u Otavi. Porast upozorenja o zdravstvenim pretnjama koje predstavljaju mikroplastika i nanoplastika prati rastući bes zbog plastičnog onečišćenja, čije su ogromne količine završile u jezerima, rekama, morima i okeanima.
Uprkos naporima da se ograniči upotreba plastike kroz ere kao što su papirnate slamke, evropske zemlje i Japan optuženi su za otpremu plastičnog otpada u jugoistočnu Aziju nakon nametanja ograničenja i strogih pravila recikliranja kod kuće. „Ovaj porast (mikroplastike u ljudskom telu) odražava eksponencijalni porast koji vidimo u izosima mikroplastike u okolinu”, zaključio je Fabijano.
(Ilustracija )Shutterstock
(Indeks)
