Kолико животиња могу старији људи да наброје за 90 секунди? Десетак или преко 30? Према новој студији, резултат би могао да предвиди колико им је још времена преостало. Набројати што више животиња за 90 секунди – овај једноставан језички тест, Истраживачи су открили: што више животиња особа може да наброји, то је више животног времена остало. Свака додатна поменута животиња у просеку продужава очекивани животни век за пет процената.
Kо успе да за минут и по наведе око 33 животиње, у просеку има још дванаест година пред собом. Kод оних који наброје једва једанаест, очекивани животни век је свега три године. Подаци потичу из Берлинске студије о старењу, спроведене на 518 особа од 70 до 95 година. Студија је започета пре око 30 година, са једнаким бројем учесника по старосним групама и полу. Учесници су више пута учествовали у когнитивним тестовима – међу којима је набрајање животиња.
Истраживачи су пратили све учеснике: ко је жив, ко је преминуо – и када? Тест изгледа једноставно, а према речима Улмана Линденбергера из Института Макс Планк за истраживање образовања много је бољи показатељ преосталог животног века особа него сви досадашњи. Дотични је коаутор студије. Тест захтева ангажовање целокупног когнитивног система. Проверава се брзина, дугорочна меморија и будност учесника. „Тест мора да се уради брзо, да се извлаче информације из дугорочног памћења и истовремено мора да постоји нека врста надзора над одговорима, да се не би стално понављале исте две речи”, објашњава Линденбергер. За разлику од класичних когнитивних тестова који проверавају да ли особа може да памти више ствари истовремено, логички закључује или се присећа спискова речи, овај има другачији циљ – предвиђање очекиваног животног века.
Већина способности које проверавају традиционални тестови опада већ у средњем животном добу. Насупрот томе, способност да се у кратком року наведе много имена животиња задржава се дуже – упркос старењу мозга. Линденбергер додаје: „Kада та способност почне да слаби, то изгледа има посебан однос са смањењем животног века”. Такав пад когнитивних способности примећивао је раније код особа с деменцијом. Kао млад истраживач спроводио је многе тестове. Сећа се типичних образаца одговора:
Истраживачи су испитали и да ли ниво образовања и нето приход утичу на резултат теста. Њихов закључак: чак и ако особе са вишим образовањем у просеку располажу богатијим речником, то не мења однос између резултата теста и очекиваног животног века. По мишљењу истраживача, разлог за то је што су животиње тема блиска свакодневици – независно од животног стандарда или образовања. И људи са нижим образовањем често имају близак контакт са животињама – због начина живота или професије.
Прошле јесени пажњу је привукао тзв. фламинго тест. Kо дуже може да стоји на једној нози у просеку живи дуже. Линденбергер сматра да би комбиновање оба теста – језичког и равнотеже – могло дати прецизније резултате. Оба теста мере различите аспекте старења: један се односи на когнитивне способности, а други на физичку координацију. На крају, он наглашава да се статистичке тврдње о вези између резултата теста и животног века не могу примењивати на појединачне случајеве: „Ти односи изражавају само вероватноћу. Поуздане изјаве о преосталом животном времену појединца не могу се из тога извести”.
(Илустрација Freepik)
(Б92)
