Наш орбитофронтални кортекс, који је задужен за доношење одлука, покушава проценити која је опција боља за преживљавање.
Према процени компаније Future Market Insights, светско тржиште кулинарског туризма ће ове године вредити више од 1,1 билион долара. Осим тога, више од 34 посто анкетираних туриста 2022. је изјавило да су дестинације изабрали кухињом која им се допада. Kулинарски туризам би за 10 година требало вредити 5,6 билиона долара, што представља годишњу стопу раста од 17,1 посто. Овај феноменалан раст би могао бити позитивна вест за гастрономску индустрију. Међутим, то би могао бити проблем за оне с неофобијом, тј. за оне који имају страх од пробања нове хране. Није мало оних који имају споменути страх, због чега на путовању у другу државу носе своју храну.
Стручњаци сматрају да сви ми у суштини тражимо исту ствар, а то је укус познатог у страној земљи. Наиме, указали су да је одлука да ли пробати или не пробати локална јела суштински програмирана у нама. Студијом, коју је група америчких професора спровела 2019. године, утврђено је да породична култура, личне особине и мотивациони чиниоци више утичу на одлуку туристе о храни него цене и погодности. „Чинило се да су туристи више руковођени удобношћу и сигурношћу. Они који су опрезни или нису упознати с локалном кухињом склонији су њима познатој храни”, нагласио је професор Анхел Гонзалез. Истакао је да ће бити потребно спровести опсежне студије да би се боље разумело зашто туристи бирају одређену врсту хране у иностранству.
Неуронаучник Џадсон Бруер, иначе аутор књиге Навика глади (Hunger Habit), објаснио је шта још игра улогу приликом одлучивања да ли пробати нову храну или јести оно што нам је познато. Према његовим речима, наш орбитофронтални кортекс, који је задужен за доношење одлука, покушава проценити која је опција боља за преживљавање. Овај инстинкт је укорењен у нашем ловачком и сакупљачком пореклу, када су људи морали одлучити да ли ће пронаћи нови извор хране или ће јести оно што им је већ доступно пре него што извори понестану. Људски мозак приликом путовања говори да је сигурније да се држимо хране коју познајемо да бисмо избегли потенцијалну физичку нелагоду.
„Наш мозак не воли неизвесност, а путовања (посебно на нова места) могу бити застрашујућа. Kао деца учимо да храну повезујемо с расположењем и емоцијама. Учимо да повезујемо храну с пријатношћу, отуда и термин пријатна храна. Психолошка пријатност, коју пружа позната храна, слична је осећају властитог дома”, образложио је Бруер.
Храна је постала начин како да се носимо са својим осећајима, и то захваљујући модерном маркетингу и поп култури. Kада се емоције појаве, део нашег мозга за планирање се искључује, а део за преживљавање преузима улогу. Да би мозак ублажио осећај бола, подстиче нас да утеху пронађемо у храни, чак и онда када нисмо гладни, ослобађајући допамин (хормон среће) као награду и јачајући навику да бирамо оно што нам је познато. „Познати укуси могу послужити као сидро психолошке пријатности и сигурности, чинећи да се у новом окружењу осећамо мање изгубљенима”, истакао је Бруер.
Осим што се тиме упознају нове културе, постоји и научни разлог зашто би требало настојати пробати што више нових намирница. Наиме, како је указао професор Бруер, навике захтевају најмању количину енергије док учење захтева енергију, и то првенствено енергију, снагу мозга. „Ако људи имају гомилу хране коју воле и радо је једу, зашто би губили време и енергију једући нешто што им се можда не свиђа? Замислите своје тило – ако стално седимо на столици, већа је вјероватноћа да ћемо изгубити флексибилност мишића и повредити мишиће. Затим схватите да то није здраво. Иста ствар је и с нашим умом”, објаснио је Бруер.
Он је смислио методе да помогне својим пацијентима да превладају нездраве навике у исхрани, као што је практиковање свесне радозналости. На овај начин стрес претвара у прилику. То је оно што и сам практикује, а пример за то јесте када је у Италији први пут пробао магареће месо и тврди да је било укусно, пише CNN.
(Илустрација Shutterstock)
(Kликс)
