Naš orbitofrontalni korteks, koji je zadužen za donošenje odluka, pokušava proceniti koja je opcija bolja za preživljavanje.
Prema proceni kompanije Future Market Insights, svetsko tržište kulinarskog turizma će ove godine vrediti više od 1,1 bilion dolara. Osim toga, više od 34 posto anketiranih turista 2022. je izjavilo da su destinacije izabrali kuhinjom koja im se dopada. Kulinarski turizam bi za 10 godina trebalo vrediti 5,6 biliona dolara, što predstavlja godišnju stopu rasta od 17,1 posto. Ovaj fenomenalan rast bi mogao biti pozitivna vest za gastronomsku industriju. Međutim, to bi mogao biti problem za one s neofobijom, tj. za one koji imaju strah od probanja nove hrane. Nije malo onih koji imaju spomenuti strah, zbog čega na putovanju u drugu državu nose svoju hranu.
Stručnjaci smatraju da svi mi u suštini tražimo istu stvar, a to je ukus poznatog u stranoj zemlji. Naime, ukazali su da je odluka da li probati ili ne probati lokalna jela suštinski programirana u nama. Studijom, koju je grupa američkih profesora sprovela 2019. godine, utvrđeno je da porodična kultura, lične osobine i motivacioni činioci više utiču na odluku turiste o hrani nego cene i pogodnosti. „Činilo se da su turisti više rukovođeni udobnošću i sigurnošću. Oni koji su oprezni ili nisu upoznati s lokalnom kuhinjom skloniji su njima poznatoj hrani”, naglasio je profesor Anhel Gonzalez. Istakao je da će biti potrebno sprovesti opsežne studije da bi se bolje razumelo zašto turisti biraju određenu vrstu hrane u inostranstvu.
Neuronaučnik Džadson Bruer, inače autor knjige Navika gladi (Hunger Habit), objasnio je šta još igra ulogu prilikom odlučivanja da li probati novu hranu ili jesti ono što nam je poznato. Prema njegovim rečima, naš orbitofrontalni korteks, koji je zadužen za donošenje odluka, pokušava proceniti koja je opcija bolja za preživljavanje. Ovaj instinkt je ukorenjen u našem lovačkom i sakupljačkom poreklu, kada su ljudi morali odlučiti da li će pronaći novi izvor hrane ili će jesti ono što im je već dostupno pre nego što izvori ponestanu. Ljudski mozak prilikom putovanja govori da je sigurnije da se držimo hrane koju poznajemo da bismo izbegli potencijalnu fizičku nelagodu.
„Naš mozak ne voli neizvesnost, a putovanja (posebno na nova mesta) mogu biti zastrašujuća. Kao deca učimo da hranu povezujemo s raspoloženjem i emocijama. Učimo da povezujemo hranu s prijatnošću, otuda i termin prijatna hrana. Psihološka prijatnost, koju pruža poznata hrana, slična je osećaju vlastitog doma”, obrazložio je Bruer.
Hrana je postala način kako da se nosimo sa svojim osećajima, i to zahvaljujući modernom marketingu i pop kulturi. Kada se emocije pojave, deo našeg mozga za planiranje se isključuje, a deo za preživljavanje preuzima ulogu. Da bi mozak ublažio osećaj bola, podstiče nas da utehu pronađemo u hrani, čak i onda kada nismo gladni, oslobađajući dopamin (hormon sreće) kao nagradu i jačajući naviku da biramo ono što nam je poznato. „Poznati ukusi mogu poslužiti kao sidro psihološke prijatnosti i sigurnosti, čineći da se u novom okruženju osećamo manje izgubljenima”, istakao je Bruer.
Osim što se time upoznaju nove kulture, postoji i naučni razlog zašto bi trebalo nastojati probati što više novih namirnica. Naime, kako je ukazao profesor Bruer, navike zahtevaju najmanju količinu energije dok učenje zahteva energiju, i to prvenstveno energiju, snagu mozga. „Ako ljudi imaju gomilu hrane koju vole i rado je jedu, zašto bi gubili vreme i energiju jedući nešto što im se možda ne sviđa? Zamislite svoje tilo – ako stalno sedimo na stolici, veća je vjerovatnoća da ćemo izgubiti fleksibilnost mišića i povrediti mišiće. Zatim shvatite da to nije zdravo. Ista stvar je i s našim umom”, objasnio je Bruer.
On je smislio metode da pomogne svojim pacijentima da prevladaju nezdrave navike u ishrani, kao što je praktikovanje svesne radoznalosti. Na ovaj način stres pretvara u priliku. To je ono što i sam praktikuje, a primer za to jeste kada je u Italiji prvi put probao magareće meso i tvrdi da je bilo ukusno, piše CNN.
(Ilustracija Shutterstock)
(Kliks)
