У прилог тези да је природно светло најбоље за организам говоре подаци о здрављу људи у различитим географским подручјима истих временских зона.
Упркос најавама да би у ЕУ могло доћи до укидања помицања казаљки сата на летно рачунање, као што је дошло у бројним другим крајевима света, очито је да до тога неће доћи тако скоро. Наиме, још у септембру 2018. представљен предлог за укидање сезонске промене времена, након испитивања јавног мнијења у којем се 84% од 4,6 милиона анкетираних изјаснило за напуштање. Парламент је након тога у марту 2019. снажно подржао предлог, али није постигнут договор које би се рачунање узело као стандардно – зимско или летње.
Минулих година све више истраживања у различитим деловима свијета указује на то да померање казаљки, а нарочито пребацивање на летње време, има лоше последице. Наиме, научници су утврдили да је то сваког марта повезано са негативним учинцима на здравље, укључујући повећање броја аутомобилских несрећа, пораст неких врста рака, раст броја срчаних удара, невоље с расположењем и појаве повезане с недостатком сна код малолетника. Занимљиво је, с друге стране, да студије не показују да је јесењи прелазак на стандардно време повезан са сличним здравственим тегобама.
Стандардно рачунање најближе је природном протицању дана, у којем је сунце у зениту у подне или близу поднева. Насупрот томе, у летњем рачунању времена, од марта до децембра, промена узрокује да сунце, према нашем сату, излази сат касније ујутру, сат касније је у зениту и залази сат касније. Истраживачи истичу да је јутарње светло кључно за успостављање природних ритмова организма, јер има важну улогу у активирању организма и у утицају на опште стање. Излагање природном сунчевом светлу ујутро помаже поновном успостављању унутарњег сата тела или циркадијалног ритма. То усклађивање олакшава буђење ујутру и спавање ноћу. Под деловањем светла тело ујутру почиње да производи хормон стреса кортизол. Превише кортизола ноћу може ометати сан, а јутарње сунчево помаже одржавање здраве равнотеже тог хормона.
Сунчева светлост, такође, подстиче стварање серотонина, хемикалије у мозгу која игра виталну улогу у расположењу и укупном осећају благостања и менталном здрављу. Kоначно, боравак на сунцу загрева тело, а то помаже активирању метаболичких процеса и одржавању будног стања у току дана. За илустрацију, познато је да се за лечење зимске депресије, односно сезонског афективног поремећаја, користе светлосне терапије које симулирају природно светло, а коришћење је препоручено у јутарњим сатима. Малолетници, исто тако, могу бити хронично лишени сна због школе и спортских и друштвених активности. На примјер, многа деца крећу у школу око осам ујутру, чак и раније, што значи да у многим деловима света у току летњег рачунања времена устају и путују по мрклом мраку.
С друге стране, излагање светлу касније у вечерњим сатима у готово осам месеци летњег рачунања има одређене негативне учинке: одгађа излучивање мелатонина у мозгу, хормона који подстиче поспаност, што пак омета сан и узрокује да мање спавамо. Будући да пубертет, такође, узрокује ослобађање мелатонина у каснијим вечерњим сатима, малолетници природно имају тешкоћа са спавањем. Продужење дана у вечерњим сатима само придоноси томе.
У прилог тези да је природно светло најбоље за организам говоре подаци о здрављу људи у различитим географским подручјима истих временских зона. Једна студија, спроведена у САД, показала је да људи који живе на западном рубу временске зоне, што значи да добивају природно светло касније ујутру и да оно траје касније навече, мање спавају од својих колега на источном рубу временске зоне. Истовремено је потврдило да становници западних подручја истих временских зона имају више стопе гојазности, дијабетеса, срчаних болести и рака и ниже приходе по становнику, а веће здравствене трошкове. Слично су обелоданила проучавања у Русији, која се простире кроз више временских зона. Занимљиво је уочити да цела Kина спада у исту временску зону, иако је разлика у стварном времену између најзападнијих и најисточнијих крајева око пет сати.
Научници верују да ови здравствене тегобе могу бити резултат комбинације хроничног недостатка сна и циркадијалне неусклађености; другим речима, неусклађености у времену између биолошких ритмова људи и спољашњег света. Дакле, невоља је у томе што се времена за рад, школу и за спавање темеље на сату, а не на изласку и заласку сунца. Бројне студије, наиме, показале су да је вештачка расвета у време када нема природног сунчевог светла повезана с вишом инциденцијом бројних карцинома, због чега истраживачи препоручују да се излагање расвјти смањи што је могуће више.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
