Генетска варијанта наслеђена од неандерталаца повезана је с мањим ризиком од развоја схизофреније код савремених људи, показало је ново истраживање научника из Института Макс Планк за еволуциону антропологију у Лајпцигу. Према резултатима студије, особе које носе две њене имају готово 10 одсто мању вероватноћу да оболе од ове болести. То су закључили Хуго Цеберг и Сванте Пебо, а резултати су објављени у научном часопису Proceedings of the National Academy of Sciences. Истовремено су установили да је код особа нешто мањи потиљачни режањ мозга. У питању је један од четири велика мождана режња, смештен у задњем делу мозга, који обухвата и визуелни кортекс задужен за обраду информација. Према проценама научника, запремина је просеку мања за 0,85 кубних центиметара код људи које имају једну копију, за ралику од оних са две копије која око 1,7 кубних центиметара. При томе наглашавају да мања запремина не значи слабије когнитивне способности.
У истраживању су упоређени генетски подаци савремених људи, неандерталаца и денисоваца, изумрле групе из рода Homo која је живела на подручју Азије пре приближно 300.000 до 30.000 година. Истраживачи су анализирали и раније прикупљене снимке око 4.000 можданих подручја. Генетска варијанта нађена је у свих пет анализираних генома неандерталаца, али не и код денисоваца. Налази се у близини гена DAAM1 који, поред осталог, има улогу у раном развоју мозга. Нису утврдили да она утиче на друштвено понашање или когнитивне способности, а ни да је повезана с другим психичким поремећајима, међу којима су биполарни поремећај, депресија, поремећај пажње и хиперактивности (ADHD) и аутизам. „Резултати упозоравају на потребу за опрезом приликом изједначавања величине појединих можданих области с когнитивним способностима”, навели су истраживачи.
Један од аутора, Сванте Пебо, добитник Нобелову награду за физиологију или медицину 2022. године за допринос развоју истраживања у палеогенетици, допринео је открићу да су се савремени људи и неандерталци у еволуцији више пута укрштали. Због тога многи данашњи, чији преци потичу ван Африке у свом генетском наслеђу имају око два одсто неандерталских гена. Обојица, међутим, наглашавају да се резултати студије односе искључиво на конкретну генетску варијанту, а не на неандерталске гене у целини. Ранија истраживања показала су да поједине генетске варијанте наслеђене од неандерталаца могу да повећају ризик од развоја Дипитренове контрактуре, познате и као викиншка болест. С друге стране, друге су повезане с мањом вероватноћом развоја тешког облика ковида 19 и одређеним степеном заштите од појединих заразних болести. Неандерталско генетско наслеђе може да утиче и на различите особине коже и косе савремених људи.
(РТС)
