Prema novim istraživanjima, Mesečeva površina je hemijski asimetrična zato što se njegov plašt okrenuo naopačke dok je još bio mlad. Što je bilo na površini, našlo se pod tlom. Naučnici koji ga proučavaju decenijama propituju pretpostavku prevrtanja, a sada su se pojavili novi dokazi koji je podupiru. Planetarni naučnici Veigang Liang i Adrijan Broke sa Univerziteta Arizona u SAD otkrili su da a gravitaciona karta Meseca najbolje odgovara modelu prevrtanja plašta.
U nizu simulacija pokazali su kako se gravitacione anomalije na nama bližoj strani podudaraju s lokacijom stena koje sadrže guste gomile minerala sačuvanih iz ranih dana, piše Sience Alert. Čak su precizno odrediti kada je došlo do prevrtanja – pre 4,22 milijarde godina, nedugo nakon što se Mesec u ranim godinama Sunčevog sistema formirao od odlomljenog komada Zemlje. Mesec ima jako neobičnu površinu. Na strani okrenutoj ka Zemlji inalazi se geohemijski čudno područje, poznato kao KREEP Terrane Bogato je specifičnim i neočekivanim metalima: kalijumom, retkim metalima i fosforom. Ono se preklapa s lunarnim morima – velikim bazaltnim ravnicama nastalim nakon vulkanskih aktivnosti. Taj bazalt je bogat mineralom velike gustoće ilmenitom, koji se pretežno sastoji od titanijuma i željeza.
I tu počinje tajna. Ispod stena je kamenje manje gustoće, što nema logike. Za očekivati je da su stene s ilmenitom (ilmenite-bearing cumulates, IBC) potonule na dno plašta, a da se kamenje manje gustoće uzdiglo na površinu. I KREEP Terrane i IBC mogu se objasniti geodinamičkim procesima nedugo nakon formiranja Meseca. Zemljin prirodni satelit je u vrlo ranoj fazi bio prekriven okeanom rastopljene magme koji se naposletku ohladio i formirao koru i plašt. Moguće je da su IBC-ovi prvo potonuli, a zatim se ponovno uzdigli, prevrćući pritom plašt. To bi objasnilo i KREEP Terrane i bazalte bogate titanijumom koji su završili na površini zbog vulkanizma. U tom slučaju oba elementa trebalo biti više-manje ravnomerno raspoređena po plaštu, što nije slučaj.
Objašnjenje za to bi mogao pružiti bazen Južni pol – Aitken na suprotnoj strani Meseca. Nastao je nakon ogromnog udara, pri čemu se stvorio krater koji prekriva više od četvrtine površine. Zbog udara su KREEP i ilmenit verovatno migrirali ka nama bližoj strani. Budući da se tragovi takvog događaja skrivaju ispod površine, istraživači su potražili gravitacione tragove. Načinili su modele prevrtanja materijala bogatih ilmenitom da posmatraju gravitacione obrasce. Rezultati su pokazali jasan uzorak linearnih gravitacionih anomalija.
Uporedili su to s podacima koje su prikupili Nasine letelice koje su više od godinu dana mapirale površinsku gravitaciju na Mesecu. Uzorci modela prevrnutog lunarnog plašta podudarali su se sa snimcima letelica. Istraživanje Vestiges of a lunar ilmenite layer following mantle overturn revealed by gravity data objavljeno je u časopisu Nature Geoscience.
(Ilustracija NASA)
(Indeks)
