Према новим истраживањима, Месечева површина је хемијски асиметрична зато што се његов плашт окренуо наопачке док је још био млад. Што је било на површини, нашло се под тлом. Научници који га проучавају деценијама пропитују претпоставку превртања, а сада су се појавили нови докази који је подупиру. Планетарни научници Веиганг Лианг и Адријан Броке са Универзитета Аризона у САД открили су да а гравитациона карта Месеца најбоље одговара моделу превртања плашта.
У низу симулација показали су како се гравитационе аномалије на нама ближој страни подударају с локацијом стена које садрже густе гомиле минерала сачуваних из раних дана, пише Sience Alert. Чак су прецизно одредити када је дошло до превртања – пре 4,22 милијарде година, недуго након што се Месец у раним годинама Сунчевог система формирао од одломљеног комада Земље. Месец има јако необичну површину. На страни окренутој ка Земљи иналази се геохемијски чудно подручје, познато као KREEP Terrane Богато је специфичним и неочекиваним металима: калијумом, ретким металима и фосфором. Оно се преклапа с лунарним морима – великим базалтним равницама насталим након вулканских активности. Тај базалт је богат минералом велике густоће илменитом, који се претежно састоји од титанијума и жељеза.
И ту почиње тајна. Испод стена је камење мање густоће, што нема логике. За очекивати је да су стене с илменитом (ilmenite-bearing cumulates, IBC) потонуле на дно плашта, а да се камење мање густоће уздигло на површину. И KREEP Terrane и IBC могу се објаснити геодинамичким процесима недуго након формирања Месеца. Земљин природни сателит је у врло раној фази био прекривен океаном растопљене магме који се напослетку охладио и формирао кору и плашт. Могуће је да су IBC-ови прво потонули, а затим се поновно уздигли, преврћући притом плашт. То би објаснило и KREEP Terrane и базалте богате титанијумом који су завршили на површини због вулканизма. У том случају оба елемента требало бити више-мање равномерно распоређена по плашту, што није случај.
Објашњење за то би могао пружити базен Јужни пол – Aitken на супротној страни Месеца. Настао је након огромног удара, при чему се створио кратер који прекрива више од четвртине површине. Због удара су KREEP и илменит вероватно мигрирали ка нама ближој страни. Будући да се трагови таквог догађаја скривају испод површине, истраживачи су потражили гравитационе трагове. Начинили су моделе превртања материјала богатих илменитом да посматрају гравитационе обрасце. Резултати су показали јасан узорак линеарних гравитационих аномалија.
Упоредили су то с подацима које су прикупили Насине летелице које су више од годину дана мапирале површинску гравитацију на Месецу. Узорци модела преврнутог лунарног плашта подударали су се са снимцима летелица. Истраживање Vestiges of a lunar ilmenite layer following mantle overturn revealed by gravity data објављено је у часопису Nature Geoscience.
(Илустрација НАСА)
(Индекс)
