Мада мали мозак (cerebellum) чини само 10 посто укупне масе мозга, тамо је збијено више од три четвртине можданих неурона. Сматра се да ово подручје смештено у бази лобање има важну улогу у координацији моторичких функција – попут равнотеже и контроле покрета. Ново истраживање подупире хипотезу да је укључен и у неке когнитивне функције, односно да има кључну улогу у учењу. „Дуго смо претпостављали да је главна функција малог мозга контролисање покрета. Међутим, сада знамо да постоје повезани делови који су изгледа еволуирали заједно с подручјима великог мозга задуженим за размишљање”, рекла је неуробиолошкиња Андреја Бостан са Универзитета Питсбург у САД.
Научници су истренирали мајмуне да покрећу леву или десну руку, зависно од слике на екрану; притом су их награђивали соком ако су направили прави покрет. Када су им дали лекове који привремено онеспособљавају стражњи део малог мозга, способност учења се знатно смањила. Упркос соку као награди, животиње су имале тешкоћа с присећањем коју руку треба помаћи када виде одређену слику. То се није догађало ако су пре узимања лекова научиле одређени покрет.
„Kада деактивирате ову церебеларну област, ометате процес усвајања нових знања. Процес учења је знатно спорији, а крајњи резултат није на истој висини”, додала је Бостан, а преноси Science Alert. Даљи тестови су показали да искључивање других делова малог мозга није утицало на процес учења. Истраживање A cerebro-cerebellar network for learning visuomotor associations објављено је у часопису Nature Communications.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
