Научници са Универзитета Kартин у Аустралији препознали су склопове који наликују фосилизиваним црвеним крвним зрнцима, заједно с молекулама из крви. Остаци, очувани више од 100 милиона година, пронађени су у наизглед обичнној кости ноге диносаура. Иако су се и раније појављивале тврдње проналажења меких ткива у фосилима, ово откриће је поткрепљено детаљном хемијском анализом која потврђује порекло ћелија, пише Science Alert. У питању је фосил нађен у једном бразилском руднику 2008. године: кости десне ноге диносаура врсте Аratasaurus museunacionali, малог теропода који је живео прије отприлике 115 милиона година. Детаљним прегледом костију уочени су васкуларни канали, а у њима мноштво елипсоидних микроструктура.
„Нешто што под микроскопом изгледа као крвна челија је занимљиво, али сама морфологија није довољна за утврђивање биолошког порекла”, изјавила је Kлити Грајс, органска геохемичарка са Универзитета Kартин. „Наш приступ повезује микроскопска опажања с хемијским доказима. Такво подударање независних доказа много је снажније од саме тврдње да ово изгледа као црвена крвна ћелија.” Истраживачи су спровели низ анализа да искључе друга објашњења. Постојала је могућност да су микроструктуре остаци гљивица или микроба који су населили кости након смрти, но нису пронађени трагови филамената, спора или биофилма. Геохемијска анализа је, такође, искључила могућност да се ради о минералним зрнцима која могу наликовати ћелијским облицима.
Осим што је било важно искључити контаминацију, кључно је било пронаћи једињења која се непосредно повезују с крвним ћелијама. Течном хроматографијом и масеном спектрометријом утврђено је да у кости доминира hem B. То је кључни молекул који крви омогућује пренос кисеоника и значајно се разликује од молекуларних трагова у околним стенама. Мапирање елемената показало је да су микроструктуре налик ћелијама повезане са гвожђем, угљеником и азотом, што су потенцијални састојци хема. Са отприлике 115 милиона година овај фосил представља најстарији познати пример могућих крвних ћелија диносаура. Претходни слични налази стари су највише 80 милиона година. Kако су се осетљива мека ткива толико дуго очувала? Истраживачи сматрају да је то првенствено због специфичног геолошког окружења у којем је кост диносаура сачувана: микробни слој у плитким водама готово без кисеоника.
„Наше тумачење јесте да је минерализација мангана можда придонела стабилизацији или репликацији ових изузетно осетљивих структура у току фосилизације”, рекла је Грајс. „Уместо да замишљамо нетакнуту биолошку ћелију која је преживела непромењена 115 милиона година, корисније је да размишљамо о интеракцији изворне биолошке структуре с њеним геохемијским окружењем. То је вероватно створило минерализовани запис нечега што би иначе врло брзо нестало.” Kао и код сваког истраживања с потенцијално великим импликацијама важно је задржати опрез док се не спроведу даљње студије. „Тренутни приоритет је понављање резултата”, нагласила је Грајс. „Морамо испитати додатне фосиле, различита геолошка окружења и друге делове породичног стабла диносаура користећи комплементарне технике. Ако се слични сигнали могу независно доказати, можемо почети постављати много већа питања о очувању и, опрезно, о древној физиологији.” То значи да би следеће велико откриће могло доћи из музејских збирки. „Посебно ме весели што би се хиљаде фосила у музејским и универзитетским збиркама могле поново истражити”, нагласила је Грајс. „Примерак пронађен пре неколико деценија за анатомску студију може садржати и молекуларне, минералошке, изотопске и микроскопске информације које се тада нико није сетио да тражи.”
(Илустрација University Curtin)
(Индекс)
