Контрола срчаног ритма светлосним сигналима могла би да постане могућа захваљујући новој технологији коју ау смислили руски научници, а у будућности могла да омогући регулисање рада срца без класичног пејсмејкера. Руски научници осмислили су нови тип ћелије осетљиве на светлост, која би могла да постане живи срчани пејсмејкер. Нова ћелијска структура контролише се помоћу светлости коришћењем технологије која је завредила Нобелову награду за 2026. годину. Нобелова награда, иначе, додељена је тројици истраживача за откриће јонских канала осетљивих на светлост који се могу уградити у ћелијску мембрану и тренирати да реагују на светлост. То омогућује научницима да креирају нове протеине контролисане светлошћу за било коју сврху.
Биоинжењери су узгајали ћелије контролисане светлошћу, постављене на посебне полимерне скеле и имплантиране у срце. Идеја је да омогуће ћелијама да функционишу природно, а да лекари и даље могу да регулишу срчани ритам споља користећи светлосне сигнале. Да би то постигли, користе посебне протеине осетљиве на светлост који из једног стања у друго када су изложени зрацима одређене таласне дужине, чиме подстичу или смирују ћелије. Предвиеђно је да лекари подстичу ћелије да контролишу аритмију користећи уређај с плавим спектром светлости и таласном дужином од приближно 460 нанометара. За ту сврху имплантирана би испод коже посебна светлосна капсула или завој близу грудног коша. Кардиохирурзи су имплантирали ову групу светлосно осетљивих ћелија пејсмејкера у срце минијатурне свиње. Најпре су користили посебну полимерну подлогу, а затим су ћелије убризгали у срце шприцем у облику микрокапсула.
(Илустрација Getty@Unomat)
(РТ)
