Дубоко у Тихом океану, у зони прелома Kлeрион-Kлипертон, налазе се највеће светске залихе полиметалних грумена. Подручје је предмет интензивног истраживања неколико држава због рудног богатства, а истовремено је јединствено станиште живих организама. Недавна студија биоразноликости открила је велики број вируса, од којих 99 посто никада није забележено. Истраживачи Боуен Хоу са Чонгћинг универзитета и Лилан Џанг из кинеског Другог институза за океанографију, како су навели, желели су да успоставе „кључну полазну тачку система микроба пре почетка рударрења због будућих процена утицаја на околину”. Своје су резултате објавили у часопису Nature Communications, преноси Science Alert.
Полиметални грумени су у средишту интереса за дубокоморско рударство јер су богати металима који се користе у производњи електронике. Међународна управа за морско дно (ISА) доделила је 31 уговор за истраживање минерала у дубоком мору. Седамнаест се односи се на поменуту област, а пет држи Kина, што објашњава зашто је студију финансирало више кинеских научних агенција. Истовремено, грумени чине темељ многих дубокоморских ексистема. Док је већи део океанског дна прекривен дебелим слојем финог муља, ове чврсте наслаге представљају тло на којем се развија живот. Настају поступно, таложењем мангана и других метала попут кобалта, никла, литија и цинка из морске воде око средишњег језгра, које може бити микроскопски комадић шкољке или стене. Једни нарасту око 250 милиметара у милион година, а други до пет у истом раздобљу. Нова студија упућује на то да би вируси могли имати важну улогу у биогеохемијским процесима у седиментима где се налазе полиметални грумени. Од 11.742 различита вируса које су кинески научници открили, готово сви су потпуно нови за науку и показују врло мало сличности с сродницима из других дубокоморских станишта.
Узорци седимената за проучавање прикупљени су 2023. и 2024. године. Истраживачи су издвојили ДНK и РНK за секвенцирање, а затим су податке упоредили са узорцима из других делова дубоког океана да установе улогу гена пронађених вируса. Иако се научници и даље споре јесу ли уопште живи, њихов утицај на живот на Земљи није упитан. Сваком вирусу потребан је домаћин, а многи пронађени у наведеном подручју специјализовани су за инфекцију прокариотских организама – бактерија и археја. Ти једноставни једноћелијски микроби, иначе, учествују у кружењу угљеника, азота, фосфора, сумпора, чак и метала. Вируси које носе могли би знатно упливисати на процесе који обликују екосистем. Познато је да вируси могу мењати генетско устројство својих домаћина, чиме су преусмерили еволуциони пут многих врста.
„Вируси заражавају кључне функционалне микробе и кодирају помоћне метаболичке гене. Тиме могу подешавати метаболизам и преживљавање домаћина, што потенцијално утиче на биогеохемијске процесе у седиментима поља полиметалних грумена”, пишу аутори. Чини се да су новооткривени дубокоморски вируси оставили траг на својим домаћинима. Могуће је да им обезбеђују генетски материјал за суочавање са стресом који узрокују метали. Остаје нејасно како ће рударсство, ако започне, деловати на овај сложени систем. „Изазваће физичке поремећаје, подизање и поновно таложење површинских седимената. Дуготрајни експерименти показали су да учинци таквих промена могу трајати деценијама. У таквом сценарију популације вируса могли би бити потенцијални извор за делимичну обнову површинских вирусних заједница након поремећаја”, наводе аутори. Ипак, упозоравају да је потребно још много истраживања да се утврдило како и колико би рударење деловало на ове вирусе, њихове домаћине и еколошке улоге које обављају.
(Илустрација Wikimedia Commons)
(Индекс)
