Зевање можда делује као бескористан, чак и непристојан еволутивни рефлекс, али нова истраживања сугеришу да заправо може бити један од најважнијих механизама за чишћење мозга, због чега га научници повезују са успоравањем старења. Наука годинама покушава да објасни зашто зевамо, али још није пронађен јасан одговор. Нова студија доноси неочекиван увид: Зевање има јединствену физиолошку улогу коју ниједан други сличан процес у телу не може да замени.
Лекари са Универзитета Нови Јужни Велс окупили су 22 здрава добровољца различитог пола и узраста и сместили их у апарат за магнетну резонанцу. Од испитаника је тражено да наизменично зевају, дубоко дишу и покушавају да сузбију зевање. Очекивало се да ће зевање и дубоко дисање дати сличне резултате, јер се ради о физиолошки блиским радњама. Међутим, испоставило се да је разлика између њих била огромна. Открили су да искључиво током зевања долази до снажног одлива цереброспиналне течности из мозга. С друге стране, дубоко дисање, иако утиче на циркулацију, не производи ни приближно исти ефекат, што је за научнике било потпуно неочекивано откриће. Цереброспинална течност има кључну улогу: Она уклања отпадне материје из мозга и истовремено доставља хранљиве супстанце. Другим речима, током зевања долази до замене старе течности новом, што практично значи да се мозак на неки начин проветрава, а овај процес може имати значајан утицај на одржавање здравља мозга.
Зевање, такође, подстиче одлив крви из мозга и довод свежег, оксигенисаног крвотока. Ипак, тај део није јединствен јер сличан ефекат има и дубоко дисање. Кључна разлика је управо у утицају на цереброспиналну течност који је, судећи по резултатима, резервисан искључиво за зевање. Отуда и невероватна идеја да нас зевање може подмладити. Иако је то поједностављено тумачење, има одређену логичку основу. Познато је да су неуродегенеративне болести повезане са накупљањем отпадних материја у мозгу, а тај процес постаје израженији са годинама; ако зевање заиста помаже у уклањању тих наслага, онда његова улога може бити кудикамо важнија него што се до сада мислило.
Ипак, многе ствари остају неразјашњене. Постоје назнаке да је зевање можда израженији код жена, али то још није поуздано потврђено и може зависити од саме методологије истраживања. Оно што је сигурно јесте да свака особа зева на јединствен начин – покрети језика и мишића толико се разликују да би, теоретски, могли да служе као нека врста биолошког потписа. Још један занимљив детаљ који је наука открила јесте да, што је мозак већи, то је потреба за зевањем израженија и дубља. Другим речима, чешће зевање можда није знак умора или досаде, већ сложеније неуролошке потребе. Постоје и претпоставке које зевање повезују са друштвеним понашањем, попут синхронизације активности у групи, што би могло да објасни зашто је зевање заразно. Међутим, нова открића не дају одговор на то питање, преноси „Комсомољска правда”. Дакле, иако је зевање свакодневна и наизглед безначајна појава, његова улога у функционисању мозга тек почиње да се разоткрива.
(Илустрација Getty©Microsoft)
(РТ)
