Rezultati najnovijeg naučnog istrazivanja Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kaliforniji ukazuju na to da iz generacije u generaciju ljudski mozak postaje sve veći, piše naučni portal JAMA Neurology. Proučavanjem ispitanika u toj studiji zaključeno je da ljudi rođeni sedamdesetih godina prošlog veka imaju skoro sedam odsto veći mozak i 15 odsto veću moždanu površinu nego osobe rođene tridesetih godina. Iako razlozi za takve promene nisu jasni, istraživači veruju da povećanje veličine mozga doprinosi poboljšanju opšteg zdravlja i značajno smanjuje rizik bolesti demencije u poznijoj dobi života.
„Po svemu sudeći dekada u kojoj je neko rođen utiče na veličinu mozga kao i dugoročno zdravlje ovog važnog organa, rekao je jedan od učesnika istraživanja profesor Čarls Dekarli. Genetika ima presudnu ulogu u formiranju i veličini čovečjeg mozga, ali dobijeni podaci ukazuju da spoljni faktori kao što su socijalni, kulturološki i obrazovni imaju značajan uticaj na razvoj tog organa i njegovu zapreminu. Istraživanje, koje je rezultat dugogodišnjih studija u toj oblasti, tokom kojih je korišcena tehnika magnetne rezonantne tomografije (MRI), otpočelo je 1948. godine u američkom gradu Framingtonu, kada je u tom programu učestvovalo 5.200 žena i muškaraca od 30 do 62 godine.
To istraživanje traje već 75 godina i danas uključuje i učesnike druge i treće generacije ispitanika. Dobijeni rezultati nedvosmisleno pokazuju da su se kod osoba rođenih sedamdesetih godina prošlog veka, u odnosu na one rođene četiri do pet dekada ranije, dogodile promene, odnoso da su uvećane pojedine moždane regije. Proces uvećavanje je postojan i dešava se sporo, ali konstantno iz decenije u deceniju. U prilog toj tvrdnji predočeni su i podaci koji pokazuju da je prosečna zapremina mozga rođenih tridesetih godina iznosila 1.234 mililitra, dok su osobe rođene sedamdesetih godina prošlog veka u proseku imale zapreminu mozga od 1.321 mililitar, odnosno za skoro sedam odsto više.
U istom periodu zabeleženo je i povećanje prosečne moždane površine sa 2.056 na 2.104 kvadratnih centimetara. Takve promene veličine i zapremine mozga povezuju se i sa postepenim smanjenjem broja slučajeva Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije među starijima. Prethodne studije su pokazale da se u Sjedinjenim Američkim Drzavama, uprkos povećanju broja stanovnika, pa samim tim i broja starijih osoba, od sedamdesetih godina prošlog veka broj obolelih od bolesti demencije smanjuje za oko 20 procenata nakon isteka svake dekade.
(Ilustracija Freeimages/Ros)
(N1)
