Смањује ли губитак тежине постигнут лековима из групе GLP-1, попут ozempic-a и wegovy-a, доиста, ризик од других болести повезаних с гојазношћу? Ново истраживање, које су спровели научници са Универзитета у Ливерпулу и представили на Европском конгресу о гојазности, нуди одговор и истиче да је стeпен смањења ризика непосредно повезан са изгубљеним килограмима, пише Science Alert. Лекови агонисти рецептора GLP-1 опонашају деловање хормона глукагону сличног пептида-1 који помаже сузбијању апетита, регулацији инсулина и шећера у крви и успоравању варења.
Новији лекови, попут tirzepatid-a, додатно опонашају и учинке хормона GIP, који учествује у отпуштању инсулина и метаболизму масти. Иако је познато да су они делотворни у мршављењу, отворена су питања дугорочног утицаја и учинка на организам, што је управо било у фокусу наведеног истраживања. Истраживачи су утврдили да су пацијенти који су највише смршали узимајући лекове GLP-1 имали знатно мању вероватноћу настанка стања повезаних с гојазношћу, укључујући апнеју у сну и болести бубрега. Иако се закључак да већи губитак тежине смањује ризик од болести чини логичним, ова студија је важна јер први пут прецизно квантифиује ту везу у контексту примене нових лекова за мршављење.
Анализирани су здравствени подаци 89.718 особа у САД које су започеле терапију једним од лекова GLP-1 или GLP-1/GIP у раздобљу од јанауара 2021. до јуна 2024. године. Промене у индексу телесне масе (ИТМ) праћене су једну годину, а појава нових здравствених стања у просеку још 11 месеци након тога. У порђењу с пацијентима чији је ИТМ опао између 0 и 5 посто, они с падом од 15 посто или више имали су 37 одсто мањи ризик од остеоартритиса, 30 одсто мањи ризик од хроничне бубрежне болести, 69 одсто мањи ризик од опструктивне апнеје у сну и 32 одсто мањи ризик од оштећења срца. Сва смањења, осим оног за срце, достигла су праг статистичког значаја.
Занимљиво је да су неки учесници добили на тежини. Kада се упореде са онима који су изгубили мање од 5 посто, ти појединци су имали статистички значајно већи ризик од апнеје у сну и оштећења срца. Важан податак из студије јесте да је отприлике половина учесника прекинула лечење пре истека прве године, алу су и они били укључени у коначну статистичку анализу. Иако се сматра да лекови попут ozempic-a и wegovy-a имају и друге здравствене бољитке, попут заштите срца, речена анализа указује да су те користи уско повезане са смањењем индекса телесне масе, а не с неким независним механизмом самог лека. Познато је да се пацијенти често угоје након престанка узимања ових лекова. Порука коју истраживачи шаљу јесте да терапија мора бити успешна у ономе чему је намењена – губитку тежине да би се оствариле друге здравствене добробити.
„У овој студији из стварног света, где је половина пацијената прекинула лечење унутар годину дана, изостанак губитка тежине био је повезан с лошијим клиничким исходима, а већи губитак килограма довео је до смањених ризика”, наводе истраживачи. „Поменути налази наглашавају клиничку важност постизања и одржавања губитка тежине после почетка лечења лековима на бази GLP-1”.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
