Naučnici su na temelju fosila pronađenih u Maroku digitalno rekonstruisali lice čoveka koji je živeo pre otprilike 315.000 godina i tako ponudili uvid u izgled nekih od najranijih poznatih pripadnika naše vrste, piše Science Alert. Uprkos izraženim crtama lica i isturenoj vilici, on danas ne bi izgledao potpuno neobično. „Pojedinac iz Džebel Irhuda verovatno bi u gomili prošao nezapaženo, no pažljiviji pogled otkrio bi nešto što ga izdvaja, ponajviše robusne crte i isturena vilica”, izjavio je dizajner Cicero Moraes. Priča počinje ranih šezdesetih kada je rudar pronašao lobanju. Naučnici su isprva smatrali da pripada afričkom neandertalcu koji je živeo pre otprilike 40.000 godina. Kasnija iskopavanja na istom mestu otkrila su nove ljudske ostatke i kamene alate. Proučavanje nalaza postupno je menjalo saznanje o starosti i identitetu tih ljudi.
Dve studije objavljene 2017. pokazale su da ostaci pripadaju ranim pripadnicima naše vrste Homo sapiens. Datiranjem je utvrđeno da je sloj u kojem su fosili pronađeni star oko 315.000 godina, uz moguća odstupanja od 34.000 godina. Time je poznata istorija naše vrste pomerena unatrag za otprilike 100.000 godina, a pomenuti ostaci postali su najstariji dotad poznati fosili naše vrste. Stručnjaci nisu imali potpunu lobanju jedne osobe. Zbog toga su naučnici iz Instituta Makd Plank za evolucionu antropologiju spojili različite ostatke i izradili celovitu digitalnu lobanju. Veći deo čela i gornjeg lica zasniva se na izvornoj lobanji. Delovi koji su nedostajali, poput donje vilice i zuba, preuzeti su s drugih ostataka iz istog arheološkog sloja. Rekonstruisano lice nije prikaz jedne osobe, nego kombinacija ostataka više pojedinaca.
„Donja vilica i zubi, koji pripadaju drugome, uklapaju se ceoma dobro. Stoga je vrlo verovatno da se lobanja ne bi bitno razlikovala od ove ni da je nađena originalna vilica”, naveo je Moraes. Kao polazište korišćenje su slike i video-zapisi lobanje objavljene u studiju iz 2017. Sledeći korak bio je proceniti kako je izgledalo lice koje je prekrivalo rečene kosti. Za to su upotrebili snimak kompjuterizovanom tomografijom (CT) savremenog čoveka, na kojoj se vide lobanja i okolna tkiva. Na računaru su menjali oblik lubanje ssvremenog čoveka dok se nije podudario s drevnim. Pritom su se promjenama prilagođavala i meka tkiva lica. Naposletku su to prilagodili merenjem debljine tkiva živih ljudi. Koristili su besplatni softver otvorenog koda Blender i alat OrtogOnBlender.
Kosti, inače, određuju najveći deo oblika lica. Budući da koža i mišići drevnih ljudi nisu sačuvani, naučnici su upotrebili podatke o debljini mekih tkiva savremenih ljudi. Zapremina lobanjske šupljine iznosila je 1.364 mililitra, što je vrlo blizu ranijoj proceni od 1375 mililitara na osnovu na kompjuteriovanih snimaka fosila. To podudaranje pokazuje da su proporcije dobro dočarane, iako ne jemče potpunu tačnost izgleda lica. Konačni prikazi izrađeni su u dve verzije: crno-bijeloj bez kose, i u boji koja uključuje boju kože, kosu i bradu. Takve pojedinosti se, inače, ne mogu utvrditi na temelju fosila. Zato su izostavljeni iz crno-bele verzije da se posmatrači usredsrede na sam oblik lica. Pređašnje analize fosila su pokazale da je lice imalo obeležja slična onima kod savremenih ljudi, a lobanja zadržala arhaičniji oblik. To upućuje na zaključak da su se anatomske odlike današnjih ljudi menjale postupno. Istraživanje je objavljeno u znanstvenom časopisu Heritage.
(Ilustracija Cicero Moraes)
(Indeks)
