Naučnici koji rade na projektu „DNK Leonarda da Vinčija” saopštili su da su otkrili podudarne genetske sekvence na pismima starim oko 500 godina i jednom crtežu što bi, kako navode, moglo da pomogne u identifikaciji izgubljenih dela slavnog renesansnog umetnika i rasvetli poreklo njegovog genija. Istraživači su pronašli DNK podudarnosti između pisama Frozina di ser Đovanija da Vinčija, daljeg rođaka Leonardovog dede, i crteža ugljem pod nazivom Sveto dete, za koji se veruje da je Leonardovo delo. DNK tragovi pronađeni su u vosku za pečaćenje i na papiru, navode autori projekta, prenosi britanski Telegraf. Sada nastoje da prikupe dodatne uzorke DNK sa Leonardovih rukopisa, crteža i beležnica koje se čuvaju u velikim svetskim institucijama, a i od živih i preminulih članova njegove porodice, da bi se genetski niz potvrdio.
Jdan od rukovodilaca projekta, Džesi Osubel sa Rokfeler univerziteta u Njujorku, rekao je da bi moglo uskoro definitivno identifikovati DNK Leonarda da Vinčija. To bi omogućilo pouzdanije utvrđivanje spornih umetničkih dela i pružilo uvid u njegove izuzetne sposobnosti, uključujući pretpostavkeo neuobičajeno razvijenoj vizuelnoj percepciji. „Kraljevska kolekcija čuva Leonardove crteže u Vindzorskom zamku. Sada kada je naš projekat pokazao da možemo da uzorkujemo bez štete, nadamo se da će se kustosi takvih kolekcija pridružiti projektu da izradimo potpuniji genetski portret Leonarda”, naveo je on.
Istraživači veruju da bi tragovi mogli da se pronađu i u bojama na slikama, jer je Leonardo često koristio prste tokom slikanja. Leonardo da Vinči, rođen 1452. godine u Vinčiju u Italiji, autor je nekih od najpoznatijih dela svetske umetnosti, uključujući Mona Lizu, Tajnu večeru i Vitruvijevog čoveka, a poznat je i po brojnim tehničkim i naučnim idejama koje su daleko pretekle njegovo vreme. Tačno mesto gde je sahranjen i dalje je nepoznato. Iako je tokom iskopavanja 1863. godine pronađen skelet za koji se veruje da bi mogao da pripada Da Vinčiju, zvaničnici su odobrili uzorkovanje samo ukoliko se prethodno pronađe DNK za upoređivanje. U projektu učestvuju stručnjaci iz antropologije, istorije umetnosti, genealogije i mikrobiologije iz više evropskih zemalja, Kanade i SAD.
(Ilustracija Wikipedia)
(RTS)
