Дански астроном Тихо Брахе, најпознатији по својим небеским открићима до којих је дошао у 16. столећу, пре изума телескопа, бавио се и тада популарном алхемијом те припремао тајне састојке за елитне клијенте. На чему је тачно радио у алхемијској лабораторији, смјштеној испод својег дворца и звездарнице Ураниборг, својеврсна је историјска загонетка. Наиме, сачувано је само неколико његових рецепата. Ураниборг, који се налазио на острву Вен у близини шведске обале, добио је назив по музи астрономије Уранији, а срушен је након астрономове смрти 1601.
Kаре Лунд Расмусен из Одсека за физику, хемију и фармацију на Унуверзитету Јужне Данске одлучио је спровести хемијску анализу крхотина стакла и керамике пронађених на месту гђе се некад налазио Ураниборг. Оне су откривене у остацима врта који је окруживао дворац, а сматра се да стижу из алхемијске лабораторије. У четири комадића нађене су веће концентрације одређених елемената, попут бакра, цинка, живе, злата и олова. Но, научнике је посебно изненадило откриће необичног елемента који није био познат у том раздобљу.
Расмусен и сарадници су се запањили када су у крхотинама уочили волфрам. „Жива и злато су се за време ренесансе често користили у лековима, но проналазак волфрама је мистерија”, казао је Расмусен, а преноси CNN. Алкемија, претеча хемије, имала је две сврхе – произвести злато и лекове. Алхемичари су покушали добити злато од мање вредних метала и минерала. „Тада се није знало за волфрам. Kако се онда овај елемент нашао у крхотини из алхемијске радионице Тиха Брахеа?” додаје Расмусен.
Шведски хемичар Карл Вилхелм Шеле је 1781, више од 180 година након Брахеове смрти, открио волфрамову киселину у минералу. Недуго након тога су шпански хемичари Хуан Хозе и Фаусто д’Елхиар и де Сувиза успешно изоловали овај елемент. Могуће је да је волфрам стигао у Брахеову лабораториј преко неког минерала, а можда га је сам Брахе, да то и није схватио, издвојио током експеримената. Постоји и могућност да је дански астроном наишао на волфрам проучавајући рад њемачког минералога Георгиуса Агриколе, који је у току топљења калаја наишао на необичну материју.
Агрикола је у својој књизи из 1546. De Natura Fossilium ту твар назвао – волфрам. „Можда је Тихо Брахе чуо за то и знао за волфрам, али то не можемо проверити. Ово је само једно од објашњења за проналазак волфрама у узорцима”, закључио је Расмусен. Истраживање Chemical analysis of fragments of glass and ceramic ware from Tycho Brahe’s laboratory at Uraniborg on the island of Ven (Sweden) објављено је у часопису Heritage Science.
(Илустрација Wkipedia/Lund Museum)
(Индекс)
