Zvezda koja je početkom 17. stoleća spektakularno zasijala na nebu možda je bila kosmički imigrant, supernova što potiče iz druge galaksije, ukazuje nova naučna studija. Slavni astronom i matematičar Johanes Kepler u oktobru 1604. godine na nebu je ugledao novu, sjajnu zvezdu. Sedmicama je bila toliko blistava da se videla i danju, a noću je sjajem nadmašivala Jupiter, pre nego što je naposletku izbledela i nestala.
Iako su Kepler i savremenici verovali da svedoče rađanju nove zvezde, danas znamo da je prizor bio upravo suprotan – silovita smrt zvezde poznata kao supernova tipa Ia. Ove spektakularne eksplozije, kako opisuje NASA, događaju se u binarnim sistemima gde sićušni, a izuzetno gusti beli patuljak krade materijal od svoje zvezde pratilje, najčešće crvenog diva. Kada beli patuljak sakupi dovoljno materijala i dosegne kritičnu masu, otprilike 1,4 puta veću od mase našeg Sunca, pokreće se nekontrolisana termonuklearna reakcija. Rezultat je golema eksplozija koja oslobađa neverovatnu količinu energije i svetlosti, upravo onakvu kakvu je Kepler zabeležio.
Dok se obične supernove u našoj galaksiji događaju svakih pedesetak godina, a one tipa Ia svakih 500, naučnici sada veruju da bi Keplerova supernova mogla biti predstavnik još ređe pojave – vanzemaljske supernove tipa Ia. Ova intrigantna pretpostavka temelji se na ideji da je naš Mlečni put tokom svoje duge povesti gutalo manje, satelitske galaksije. Tim spajanjem u našu su galaksiju stizale i zvezde iz drugih galaksija, svojevrsni kosmički imigranti s drugačijim svojstvima i putanjama od domaćih zvezda.
Budući da je Keplerova supernova (označena kao SN 1604) poslednja potvrđena supernova viđena u Mlečnom putu, naučnici su upravo nju uzeli kao savršenog kandidata za analizu. Modelovanjem putanje i svojstava zvezde koja je eksplodirala, tim je došao do zapanjujućeg otkrića: njeno kretanje i energija značajno odstupaju od svih okolnih zvezda koje pripadaju Mlečnom putu.
Zviezda koja je eksplodirala kretala se brže i po neobičnoj, izraženijoj vertikalnoj putanji u odnosu na ravninu galaksije. Takvo ponašanje nije tipično za zvezde nastale unutar Mlečnog puta, već se poklapa s karakteristikama zvezda koje su pridošle spajanjem s manjim, satelitskim galaksijama. Iako još ne mogu sa sigurnošću utvrditi iz koje je tačno pridružene galaksije stigla, anomalije su dovoljno jake da sugerišu da zvezda-prethodnica verovatno nije bila domaća. „Upravo takve supernove, nastale od zvezda koje su u Mlečni put stigle spajanjem galaksija, nazivamo vanzemaljskim supernovama tipa Ia ili, slikovitije, kosmičkim imigrantima, objašnjavaju autori studije objavljene u časopisu The Astrophysical Journal.
rema procenama tima, ovakvi događaji su veoma retki retki. Događa se tek jedna do tri takve eksplozije svakih 60.000 godina. Potrebna su dalja istraživanja da bi se ova hipoteza potvrdila. Ako je tačna, otvara mogućnost da slične imigrantske supernove otkrijemo i u drugim, dalekim galaksijama.
ustracija NASA)
(Indeks)
