Evropa je prošle godine imala najveću epidemiju malih boginja od 1997. Prema novom izveštaju Svetske zdravstvene organizacije (WHO), u 2024. zabeleženo je 127.350 slučajeva bolesti, što je otprilike dvostruko više nego 2023. I 38 smrtnih slučajeva. „Male boginje su se vratile i to je poziv na buđenje”, rekao je dr Hans Henri P. Kluge, regionalni direktor za Evropu. „Bez visokih stopa vakcinisanja, nema sigurnosti za zdravlje.”
Jedina prava zaštita (97 posto) jeste cepljenje, i to dve doze. Evropska podružnica WHO ističe nekoliko primera područja na kojima je nedostatan obuhvat vakcinisanja. U BiH, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Rumuniji stope u poslednjih pet ili više godina bile su oko ili čak ispod 50%. Nakon pada sepljenja u 2021. i 2020. u Hrvatskoj se u 2023. beleži blagi porast.
Male boginje su visokozarazna bolest uzrokovana virusom koji pripada porodici paramiksovirusa. Infekcija se prenosi respiratornim kapljicama i aerosolom – kijsnjem, kašljem i govorom. Počinje simptomima prehlade, konjunktivitisom i vrućicom, da bi se nakon tri dana razvio osip koji se širi iduća tri dana, posle čega počinje bledeti, a bolesnik postaje afebrilan. Umiru gotovo isključivo među nevakcinisani, a stopa smrtnosti u razvijenim zemljama kreće se od jedan na 1.000 do 5.000 slučajeva obolevanja. Iako to ne izgleda kao visok mortalitet, zbog velike zaraznosti male boginje mogu uzrokovati veliki broj hospitalizacija, trajnih posledica i smrti.
Naime, one su, uz veliki kašalj, najzaraznija poznata bolest. Svaki zaraženi prenosi virus na 12 do 18 neimunizovanih. Za poređenje, osoba s vrlo zaraznom varijantom covida-19 omikron zarazi u proseku osmoro ljudi. Male boginje mogu dobiti svi uzrasti, no najopasnije su za decu, osobito mlađu od 5 godina. Prema WHO, pre nego što je uvedeno masovno cepljenje, bile su uzrok miliona smrtnih slučajeva širom sveta svake godine.
Iako je globalna smrtnost od znatno smanjena programima cepljenja, i dalje postoje područja s niskim stopama procepljenosti u kojima bolest može izbiti u epidemiju. Glavni uzrok skorašnjih epidemija u Evropi je smanjenje stope vakcinacije protiv malih boginja, zauški i rubeole (MMR), naročito u istočnim delovima kontinenta. Zdravstveni stručnjaci ističu da je jedan od razloga pada broja vakcinisanih bila pandemija kovida-19, koja otežala dostupnost medicinskih usluga. No drugi, još važniji je antivakcinalna retorika, koja se proširila na društvenim mrežama, a pojačana je tiokom pandemije kovida-19.
(Ilustracija Shutterstock)
(Indeks)
