У петој деценији живота мозак пролази кроз радикално преобликовање које доводи до тога да различите мреже постају више интегрисане у годинама које следе. Промене у умрежавању вероватно су резултат тога што се он реорганизује да би функционисао што је могуће боље са старењем. У систематском прегледу објављеном у часопису Psychophysiology, истраживачи са Универзитета Монаш у Аустралији прегледали су научну литературу у намери да скицирају како се умрежавање људског мозга мења током живота.
Прикупљени докази указују да после 40. године мозак почиње да пролази кроз радикално преобликовање којим различите мреже постају више обједињене и повезане у наредним деценијама, с пратећим учинцима на когнитивне функције, пише Big Think. Од почетка 21. века неуролози све више посматрају мозак као сложену мрежу, која се састоји од јединица подељених на области, подобласти и појединачне неуроне. Оне су повезане структурно, функционално или на оба начина. Са све напреднијим техникама скенирања поменути научници могу то да посматрају као одговор на подстицање или у мировање.
Аустралијски истраживачи су прегледао 144 студије које су користиле ове технике снимања на десетини хиљада испитаника. Из анализе су извукли општи тренд како се умрежавање мења током живота. У раним годинама, малолетничким и млађим одраслим, чини се да мозак има бројне подељене мреже с високим нивоом унутрашње повезаности, што одражава способност специјализоване обраде. То има смисла, то је време када се појединци баве спортом, уче језике и усавршавају таленте.
Међутим, око 40. године то почиње да се мења. Мозак постаје мање повезан унутар тих одвојених мрежа и више глобално повезан. Kада се стигне до осамдесетих, он има тенденцију да буде мање регионално специјализован и уместо тога широко повезан и интегрисан. „Старост мање утиче на задатке који се ослањају на претежно аутоматске или добро увежбане процесе или се чак могу мало повећати током животног века, као што су речник и опште знање”, написали су аутори.
Али како се старимо, тело има тенденцију да успорава и мозак постаје мање делотворан. Дакле, не само да добија мање глукозе, већ и гориво не користи ваљано. Промене у умрежавању вероватно су резултат тога што се он реорганизовао да би функционисао што је могуће боље са опадајућим ресурсима и старењем, преноси Нова.рс. „У раним годинама живота постоји брза организација функционалних можданих мрежа. Затим се усавршавање функционалних мрежа одвија до отприлике треће и четврте деценије живота. Вишеструка интеракција потенцијално штетних и компензаторних промена може да уследи у старењу”, закључили су истраживачи.
(Илустрација Shutterstock)
(Н1)
