Научници су у току експериментисања с генима мишева створили сисара са шест ногу. Биолози Анастасија Лозовска и Моисес Мало и сарадници из португалског Научног института Гулбенкијан су након чудног резултата променили смер истраживања. „Нисам ја изабрао пројекат, пројекат је изабрао мене”, рекао је Малло. Тим је упоредио мишје ембрионе од 10 до 17 дана са и без функционалних верзија гена Tgfbr1. Овај ген учествује у сигналном путу који у формирајућем телу одређује смер од трупа до репа. Сигнални пут даје упутство ћелијама за развој стражњих удова или спољних гениталија.
Kако ембрион сисара расте, у њему настају структуре од главе до репа. У раној фази развоја генетски механизми прелазе с фокусирања на главу на продужавање тела и постављање темеља за главне органске системе. Kасније долази други прелаз за време којег активација гена у више слојева ткива продужује труп и ствара реп. Током процеса интеракције између новонасталих ткива стварају се структуре потребне за излазне канале и гениталије, пише Science Alert.
„Можда ће наше истраживање моћи објаснити зашто змије немају стражње удове, док их има већина гуштера”, наводе научници. Упркос прилично драматичном положају додатних ногу код ембриона без функционалне верзије Tgfbr1, други гени у тим ногама били су слични онима у нормалним мишјим удовима. Биолози су затим помније анализирали ДНK у мутираном ткиву ноге и упоредили га с контролним мишевима. Пронашли су ремоделацију хроматина: протеини који контролишу приступ ћелијској ДНK имали су конфигурацију ногу, умјесто“гениталија.
Истраживачи још не знају тачан механизам помоћу којег супресија гена доводи до додатног пара ногу. Надају да ће с бољим разумевањем процеса осмислити додатне алате за решавање развојних проблема и болести. Истраживање Tgfbr1 controls developmental plasticity between the hindlimb and external genitalia by remodeling their regulatory landscape објављено је у часопису Nature Communications.
(Илустрација Lozovska et al./Nature Communications)
(Индекс)
