Naučnici su otkrili alarmantan fenomen na Antarktku – metan, gas koji snažno zagreva planetu, oslobađa se iz pukotina na morskom dnu zapanjujućom brzinom. Ovo izaziva bojazan da su postojeće prognoze globalnog otopljenja možda bile potcenjene, piše CNN. Ispod mora i okeana širom sveta nalaze se ogromni rezervoari, formirani hiljadama godina. Ovaj nevidljivi gas može pobeći u vodu kroz pukotine, često se manifestujući kao mlaz mehurića koji putuju ka površini. Malo se zna o tim podvodnim curenjima, a metan zadržava oko 80 puta više toplotu od ugljen-dioksida u prvih 20 godina u atmosferi. Budući da su curenja na Antarktku među najmanje istraženima, međunarodni tim naučnika započeo je potragu. Koristeći kombinaciju akustičkih istraživanja, daljinski upravljanih vozila i ronioce, uzorkovali su niz lokacija u Rosovom moru, zalivu u Južnom okeanu, na dubinama od 5 do 240 metara.
Ono što su pronašli iznenadilo ih je. Prema studiji objavljenoj u časopisu Nature Communications, identifkovali su više od 40 curenja. Mnoga su pronađena na lokacijama ranije višestruko proučavanim, što nagovešćuje da su nova i da bi mogla ukazivati na temeljnu promenu u oslobađanju metana. Curenja metana su globalno relativno česta, no pre ovoga postojalo je samo jedno potvrđeno aktivno na Antarktiku. „Nešto što se smatralo retkim sada očito postaje rašireno”, rekla je Sara Sibruk, autorka izveštaja i naučnica u ustanovi Earth Sciences New Zealand. Dodala je da je svako otkriveno curenje bilo propraćeno trenutnim uzbuđenjem koje je brzo zamenjeno teskobom i zabrinutošću.
Strah leži u tome što bi ova curenja mogla brzo preneti metan u atmosferu, čineći ih izvorom zagađenja koje trenutno nije uračunato u klimatske modele. Naučnici su takođe zabrinuti zbog mogućih kaskadnih učinaka na morski život. Iako još nije jasno zašto se curenja događaju, istražuje se jesu li podstaknuta klimatskim promenama. Na Arktiku, na drugom kraju sveta, pojačano ispuštanje metana već je povezano s višim temperaturama i promenama visine mora. To može stvoriti povratnu petlju, objasnila je Sibruk, gde klimatske promene podstiču curenje metana, što zauzvrat dodatno ubrzava klimatske promene.
Metan je „prava nepoznanica, uvećava se u atmosferi i ne znamo zašto”, izjavio je Endrju Tarber, profesor morske biologije na Univerzitetu Kalifornija i koautor studije. Naglasio je da su ogromni rezervoari metana na Antarktiku jedna od najvećih briga. Ako planeta nastavi da se zagreva, ova curenja mogla bi se pretvoriti u epicentar opasnosti: „Neverovatni su za proučavanje i razumevanje, ali treba biti vrlo svestan šta mogu učiniti ukoliko se isprovociraju ili potcene”.
(Ilustracija Earth Sciences New Zealand)
(Indeks)
