Млади људи који једу такву храну имају више токсина у крви.
Млади људи који конзумирају више органске хране имају више токсина у крви и урину у поређењу са онима који то не чине, према студији коју је спровео стручњак за рак др Ник ван Ларебек, бивши члан Савета за врхунско здравље, пише The Brussels Times. Пре четири године он је започео своје истраживање питањем: Да ли је органска храна здравија? Претпостављао је да ће се то потврдити. Међутим, резултати су испричали сасвим другачију причу,
„Наша радна хипотеза била је да веће уношење органске хране иде руку под руку с мање пестицида. Али, испоставило се да то није случај”, рекао је Ван Ларебек. „Напротив, примећене су и веће концентрације других загађивача. На пример, олова (токсично за мозак), арсеника и органских хлорских једињења која су канцерогена.” Научници су проучавали појаву ових супстанци у репрезентативном узорку од 600 фламанских адолесцената. Међу онима који су изјавили да просечно конзумирају органску храну више од 7,5 пута седмично бројке су биле изузетно високе: за неке отрове концентрације у њиховој крви биле су 20 одсто, 30 одсто или, чак, 40 одсто више од нормалних.
Ван Ларебек и сарадници су сматрали да су концентрације превисоке и започео је трогодишњу проверу података. Усредсредио се на једење производа високог садржаја масти, дојење (такође преноси загађиваче), индекс телесне масе и пол. Kада су ови чиниоци анализирани, разлике су биле знатно мање, али и даље значајне. Истраживачи су закључили да што више људи конзумира храну са ознаком „био”, то више токсина има у њиховој крви и урину. То укључује: олово, арсеник, PCB118 и PCB153 (полихлоровани бифенили), супстанцу PFAS PFNA (перфлуорононаска киселина), различита друга једињења хлора и глифосат. Уочеено је да је претња највећа у јајима, млечним производима, семенкама и орашастим плодовима – много више него у кромпиру, поврћу или воћу.
Будући да је органска пољопривреда намењена производњи здравије хране без употребе пестицида, ова сазнања су поставила неколико важних питања. Ван Ларебек истиче да су резултати, углавном, последица огромног загађења животне средине у региону. Ранија истраживања су показала да јаја домаћих кокошака или поврће гајено у башти носе веће ризике у односу на уобичајену храну. Међутим, Лива Веркаутерен, директорка удружења за органску пољопривреду Биофорум Фландрија, каже да су резултати студије жалосни. „Пилићи живе напољу и ми знамо, још од PFAS (перфлуорооктаноинска киселина) кризе, да се загађивачи складиште у јајима прилично брзо. Органске краве, такође, пасу напољу колико год је то могуће. То би могло да објасни разлику”, објаснила је. „Имам осећај да је органска храна канаринка у руднику.” И додала да се органска храна производи да буде чистија од конвенционалне пољопривреде, да само покушава да обнови природну равнотежу: „Али чињеница да очигледно више није могуће произвести храну на природан начин снажан је сигнал да нешто дубоко није у реду. Ми смо прве жртве јако загађеног окружења.” Ван Ларебек је поменуо загађење животне средине, али је поставио питање да ли постоји превара у органском сектору: „То што људи користе одређене супстанце у органском гајењу или што се производи који нису органски представљају као такви могуће су објашњења.”
Федерална агенција за сигурност ланца хране у Белгији (FASFC) објавила је да су ризици по јавно здравље ограничени и да се сва храна испитује – без обзира носи ли органску ознаку или не. Јасни подаци с разликом између органске и неорганске хране, не постоје, Ван Ларебек је, маеђутим, нагласио да потенцијални здравствени ризици не би требало да се олако схватају: „Здравствени ризици су заиста озбиљни. Постоји све више података који показују да загађење уопште одређује ризик од канцера или других болести. Недавно италијанско истраживање доказује да загађење игра већу улогу у томе него здрав начин живота. То нас кошта од пет и до десет година живота”.
(Илустрација Shutterstosk)
(Директно)
