Резултати истраживања на мишевима могли би довести до нових третмана за стања као што је еректилна дисфункција или за враћање сексуалне функције код људи с парализом доњег дела тела.
Научници су коначно пронашли одговор на питање старо више од столећа и по – како начин функционишу сензорни механизми клиториса и пениса. Према новом истраживању, објављеном у часопису Nature, специфичне живчане ћелије на пенису и клиторису детектују вибрације и затим се активирају, узрокујући сексуалне реакције као што су ерекција и вагиналне контракције. Резултати остварени у истраживањима на мишевима могли би довести до нових третмана еректилне дисфункције или враћање сексуалне функције код људи с парализом доњег дела тела.
Kраузоова телашца, која је први описао немачки анатом Вилхелм Kраузе 1860. године, специјализовани су сензорни рецептори у кожи и слузницама, попут оних у гениталијама, уснама, језику и коњунктиви (вежњача) ока. У пенису и клиторису они су јајоликог или цилиндричног облика и имају увијене живце или једноставне живчане завршетке. Иако су научници мапирали структуру ових сензора, њихова тачна функција остала је мистерија, иако поједини истраживачи верују да осећају ниске температуре.
Структуре су им сличне телашцима на прстима и рукама људи, а која се активирају додиром. Та телашца реагују на вибрације док се кожа помиче по храпавој површини. До сада је спроведено мало истраживања у вези с тим како генитална телешца раде и на који начин су укључена у секс, вероватно зато што се та тема често сматра табуом. Руководилац тима који је организовао ново истраживање, Дејвид Гинти, неуробиолог на Медицинској школи Универзитета Харвард у Бостону (САД), каже да је „било тешко навести људе да изводе таква истраживања јер је некима тешко говорити о томе”, додајући за Nature News „мени није, јер је биологија веома занимљива”. Проучавања ових неурона, иначе, била су готово немогућа све док се у протеклих 20 година нису појавиле напредне молекуларне технике.
Посебно занимљив налаз нове студије јесте да се сензорне ћелије клиториса и пениса активирају на специфичним фреквенцијама. Гинти и сарадници су Kраузова телашца код мужјака и женки мишева надраживали користећи различите механичке и електричне подражаје. Резултати су показали да су се неурони најбоље узбудили на нискофреквентним вибрацијама у распону од 40 до 80 херца. Харвардски неуробиолог напомиње да се ове фреквенције уопштено користе у многим сексуалним играчкама јер су произвођачи очито схватили да је то најбољи начин за стимулацију Kраузових телашца и пре него што су објављени ма какви службени експерименти на ту тему.
У најновијем истраживању је, поред осталог, откривено да гениталије мушких и женских мишева садрже приближно исти број телашца, која се распростиру упоредо са растом органа у току развоја животиња. Но, телашца су на клиторису 15 пута збијенија него на пенису, јер је клиторис мањи. Дотични научник објашњава да је клиторис готово у целости саздан од Kраузових телашца и да је „свако од њих детектор вибрација”. Овај налаз представља могући одговор на питање зашто је тај женски полни орган тако осетљив.
Да би открили коју улогу телашца играју у сексу, научници су генетски модификовали мишеве тако да њихови неурони реагују на светлосни бљесак. Показало се да је ова активација узроковала ерекцију код мужјака и вагиналне контракције код женки, чак и код анестезираних мишева. Мишеви којима су генетски уклоњена Kраузова телашца нису се могли нормално парити, што указује да су те структуре нужне за секс. Иако се већина чулних неурона развија пре рођења, истраживачи су открили да се Kраузова телашца не развијају у потпуности све док мишеви немају од 4 до 6 седмица, а то значи непосредно пре него што животиње досегну полну зрелост.
Дејвид Гинти напомиње да тим тренутно проучава утичу ли хормони у еструсном циклусу женки мишева (код примата и људи сличан циклус назива се менструалним) на функцију телашаца и како се ти касно развијени неуронски системи повезују с постојећом живчаном мрежом тела. До сада су уочили да се телашца повезују са одређеним чулним подручјем кичмене мождине. Стимулација тог подручја узроковала је ерекције и контракције у гениталијама, чак и ако је веза кичмене мождине с мозгом била прекинута, што наови на закључак да су сексуални рефлекси аутоматски.
Поменути амерички научници се надају да ће будућа истраживања тих живчаних ћелија на крају довести до третмана за стања као што су еректилна дисфункција и вагинални бол. Зато у новим студијама планирају да истраже друге аспекте Kраузових телашаца, као што је питање узрокују ли неурони осећај задовољства у мозгу и задржавају ли своју осетљивост у току старења животиње. „Свако ново откриће води до нових увида јер постоји толико тога што не знамо”, поручио је Дејвид Гинти.
(Илустрација Густоћа телашаца у клиторису – лево и у пенису – десно (X)
(Индекс)
