Astronomi su otkrili da neki mrtvi zvezdani ostaci ili beli patuljci mogu poprimiti blago zelenkastu boju nakon što prikupe stenovitu materiju planeta koje kruže oko njih. Jedan primer je WD J1330+6435, udaljena oko 326 svetlosnih godina od Zemlje, koja gomila materiju sa planetarnog pratioca. Time je njena atmosfera obogaćena kalcijumom, litijumom i natrijumom, a proučavanje da bi zbog toga mogla poprimiti zelenu nijansu. Stoga smatraju da nijedna druga zvezda, živa ili mrtva, dosad nije verodostojno tako opisana, ovo je prva poznata zvezda koja je zaista zelene boje.
„Tragovi natrijuma u atmosferi ovog belog patuljka apsorbuju narandžasti deo spektra, ostavljajući za sobom sablasni zeleni sjaj. Zamislite da stojite na planeti i gledate u nebo, gde vidite zelenu zvezdu. To izgleda kao prizor iz naučnofantastičnog filma”, rekao je vođa istraživačkog tima Mark Holands. Nije otkriveno samo da je poznati beli patuljak prva zelena zvezda ikada, već i da bi beli patuljak WD J1011+2845 mogao biti najcrvenija ikada zabeležena. On se nalazi na 48 svetlosnih godina od Zemlje i ima duboku konvektivnu zonu koja prenosi ugljenik iz jezgra na površinu. Molekuli ugljenika izobličuju svetlost koju emituje, stvarajući intenzivan sjaj boje lososa kakav nije uočen ni kod jedne druge zvezde. Uprkos celom spektru boja belih patuljaka, navedeni astronomi smatraju da je bela i dalje najčešća boja ovih zvezdanih ostataka. Samo pet od 151 belog patuljka, koji se nalaze na udaljenosti od približno 65 svetlosnih godina od Zemlje, ima neuobičajenu boju. Kada su rezultate primenili na ukupan broj, procenili da samo jedna od 30 mrtvih zvezda ima neobičnu boju.
„Jedna od 30 možda ne zvuči kao veliki udeo, ali kada se uzme u obzir ukupan zbir belih patuljaka u svemiru to i dalje znači da postoji mnogo neobično obojenih zvezda”, kazao je Boris Gansike sa Odseka za fiziku Univerziteta Vorvik. Istraživanje ovog tima objavljeno je nedavno u časopisu RAS Techiques and Instruments.
(Ilustracija Mark A. Garlick/University of Warwick)
(Kliks)
