Настанак првих звезда и галаксија одиграо се раније него што се до сада мислило. Европски тим астронома није пронашао никакве доказе о постојању прве генерације звезда током периода од 500 милиона до милијарду година након „Великог праска”.
Истраживање првих галаксија и даље представља велики изазов за модерне астрономе. Још не знамо када и како су прве звезде и галаксије у универзуму настале. На ова питања се покушава добити одговор кроз deep imaging посматрања телескопа „Хабл”. Астрономи су тако у стању да гледају универзум све до 500 милиона након „Великог праска”.
Тим европских истраживача, предвођен Раханом Батавдекар из Европске агенције за истраживање свемира (ЕSA), проучавао је прву генерацију звезда у раном универзуму. Ове звезде су настале од првобитне материје која је настала у великом праску. Састојале су се само од водоника, хелијума и литијума – јединих елемената који су постојали пре него што су процеси у језгрима ових звезда створили теже елементе, попут кисеоника, азота, угљеника и гвожђа. Батавдекар и њен тим су посматрали рани универзум од 500 милиона до милијарду година после великог праска проучавајући групу галаксија MACS J0416 и њено паралелно поље уз помоћ телескопа „Хабл”, заједно са додатним подацима добијеним од Насиног свемирског телескопа „Спицер” и земаљског Великог телескопа Европске јужне опсерваторије.
„Нисмо пронашли никакве доказе о постојању прве генерације ових звезда у том космичком временском интервалу”, рекла је Батавдекар. Ови резултати показују да се најранија формација звезда и галаксија одиграла много раније него што се може испитати телескопом „Хабл”, што оставља простор за даља истраживања са будућим свемирским телескопом „Џејмс Веб”.
(Извор РТС)
Телескоп ,,Џејмс Веб‘‘ неће дати одговор о првим галаксијама јер их и нема. Стандардни модел универзума је чиста религија којом се манипулише стварност.
Стварност се у овим изопаченим околностима не може дефинисати. Неки су и дигли руке говорећи да она не постоји, већ је то нека пројекција неког догађаја у неком времену. Суштина проблема је у блокади мишљења, односно у постављању баријера, или неких граница. И даље се користи та чувена небулоза о стварању универзума из ничега, и да он има свој коначан димензиони оквир. А када се постави питање где се налази тај универзум који је настао експлозијом, одговор би вероватно био па нигде јер се не може дефинисати нешто што нема почетак и крај и који уједно излази из оквира ограничености. Сулудо је инсистирати на неком почетку и неком крају.
Бесконачност нема ни почетак ни крај он је једноставно универзалан и недокучив.