Ако би свет задесио свеобухватан нуклеарни сукоб са екстремним последицама по климу и производњу хране, број земаља које би успеле да преживе био би сведен на свега неколико. Према најновијој студији објављеној у часопису Risk Analysis, стручњаци су издвојили само пет земаља које би имале реалне шансе да издрже оно што се назива нуклеарном зимом.
Истраживачи са Новог Зеланда анализирали су неколико стотина земаља да би одговорили на питање: где би људи имали највеће шансе за опстанак ако би се свет суочио с вишегодишњим колапсом пољопривреде? Резултати су поражавајући – само мали број држава испуњава услове за основну одрживост. На тој листи нашли су се: Нови Зеланд, Аустралија, Исланд, Вануату и Соломонска Острва. Према оцени научника, становници ових земаља могли би да сачувају довољно пољопривредних капацитета да преживе и потенцијално обновили цивилизацију.
Kако се наводи у студији, у случају да дође до потпуног глобалног сукоба у којем би дошло до распршивања око 150 тераграма чађи у атмосферу – што би било последица детонације већине постојећих бојевих средстава – глобална пољопривреда би пала за 80% у року од неколико година. У земљама северне хемисфере тај пад би ишао и до 100%, што значи потпуни губитак производње хране. Зашто је баш ових пет земаља издвојено?
Научници указују на кључне факторе: географску изолованост, климу која не зависи строго од сезонског светла, развијену и разноврсну пољопривреду и релативну самодовољност. Нови Зеланд предњачи због обиља природних ресурса, стабилног друштва и могућности да очува ланац исхране и у условима глобалног загађења. Исланд, и поред хладне климе, има снажан систем базиран на геотермалној енергији, док Аустралија располаже огромним обрадивим површинама. С друге стране, Вануату и Соломонска Острва имају искуство традиционалне пољопривреде и риболова, што их чини отпорним на глобалне поремећаје.
Студија не оставља простора за илузије. Овај извештај је више од научне вежбе – он представља озбиљно упозорење. Ако се до сада разговарало о могућим сценаријима, сада се све чешће говори о припремама.
Према речима политичког аналитичара Вадима Аве, управо забринутост због могућности шире ескалације један је од кључних разлога што су Сједињене Државе показале спремност за нове преговоре. Према његовим речима, не ради се само о притиску на терену, већ и о озбиљним сигналима који долазе кроз затворене канале који подсећају колико је танка линија између напетости и глобалне катастрофе.
У тренутку када научна заједница открива које су последње тачке отпора на планети, а политички аналитичари упозоравају на претње које се не изговарају наглас, намеће се питање: да ли ће разум превладати пре него што постане касно? И да ли су тих пет острва наде заправо све што би остало од света какав познајемо?
(Webtribune)
