Ново истраживање које преноси The Guardian упозорава да би више од 500 птичјих врста могло изумрети до краја столећа, ако се хитно не уведу посебни програми заштите. Угрожене су врсте попут атлантске чигре, грлице и велике дропље, а научници истичу да није реч само о губитку разноликости, већ и о озбиљној претњи за стабилност екосистема широм света.
Студија Универзитета у Редингу, објављена у часопису Nature Ecology and Evolution, анализирала је готово 10.000 врста птица и користила податке IUCN-а (Међународне уније за очување природе) да би израдила пројекцију ризика. Kључни узроци изумирања су губитак станишта, ширење и интензивирање пољопривреде, климатске промене и криволов. „Суочавамо се с кризом изумирања птица какву модерна повест још није заблеежила”, рекла је главна ауторка Кери Стјуарт. „Више од 500 врста – то је троструко више него што је изумрло у минулих 500 година.”
Научници процењују да би око 250 птичјих врста изумрло и да све претње одмах престану јер су већ на рубу нестанка. Управо зато наглашавају да само очување околине више није довољно јер за најугроженије врсте потребне су мере попут узгоја у заточеништву, пуштања у природу и обнове станишта. „Неке птице нећемо спасити само тиме што ће престати претње. Потребни су посебни програми опоравка да би преживеле”, додала је Стјуарт.
Постоје докази да такви програми могу бити успешни. Kалифорнијски кондор, који је 1987. изумро у дивљини, обновљен је кроз узгој у заточеништву – данас их је око 350 у природи. У Великој Британији плашљива мочварна птица букавац изумрла је као гниездећа врста још у 19. веку, али захваљујући обнови мочвара прошле године је забележено више од 280 мужјака у сезони парења, тј. највише у 200 година.
Професорка Мануела Гонзалез-Суарез, коауторка студије, наглашава да је потребна комбинација превентивних и интервентних мера: „Заустављање претњи није довољно. Чак за 250 до 350 врста биће потребне додатне мере заштите да би преживеле идућих сто година”. Најновији глобални извештај State of the Worldʼs Birds показује да је готово 50 % свих птичјих врста на свету у опадању. Међу најважнијим претњама наводе се сеча шума, инвазивне врсте, лов, климатске промене и уништавање природних ресурса.
Главни научник организације BirdLife International, Стјуарт Бакарт, истиче да неће бити довољно само штитити подручја – потребне су и конкретне акције на терену. „Не постоји чаробно решење”, нагласио је. „Осим заштите станишта, неке врсте потребују врло циљана настојања, узгој у заточеништву, премештање популација или чак додатно храњење да уопште имале шансе за опоравак.” Закључак истраживача је јасан: ако се глобално не уведу системске мере заштите, губици неће бити само биолошки, него и функционални јер птице играју кључну улогу у здрављу планете.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
