Научници упозоравају да је срећом ретко обољење мушкараца у замаху широм света. Ово су главни узрочници.
Поједини научници предвиђају да би до 2050. пораст ове врсте рака достигао 77%. Иако земље у развоју обично имају највише стопе рака пениса, број случајева расте и у већини европских. „Kако становништво стари, тако се повећава број случајева. Узраст старији од педесет година један од најризичнијих, а Европа има све старије становништво. Остали чиниоци ризика укључују сужену кожицу, лошу хигијену полних органа и пушење дувана. Ова врста болести је ретка код оних које су обрезани на рођењу”, наводи за Conversation Колин Мики с Медицинског факултета Универзитета Централни Ланкашир у Енглеској.
Према најновијим студијама, Бразил има једну од највиших стопа обољевања – 2,1 на 100.000 мушкараца. Од 2012. до 2022. било је 21.000 пријављених случајева, наводи бразилско Министарство здравства. То је резултирало с више од 4.000 смртни, а у прошлој деценији забележено је више од 6.500 ампутација – у просеку једна свака два дана. Часопис JMIR Public Health and Surveillance објавио је 2022. опсежну анализу која укључује најновије податке из 43 земље. Показало се да је највећа учесталост рака пениса од 2008. до 2012. била у Уганди (2,2 на 100.000), следе Бразил (2,1 на 100.000) и Тајланд (1,4 на 100.000). Најмања је била у Kувајту (0,1 на 100.000).
У Енглеској је дошло до пораста с 1,1 на 1,3 на 100.000 мушкараца у раздобљу од 1979. до 2009. године, а у Немачкој су случајеви повећани за 50% – са 1,2 на 1,8 од 1961. до 2012. За више од 90% карцинома одговорне су сквамозне (плочасте) ћелије у кожи пениса. Ређе су друге злоћудне болести, попут меланома, карцинома базалних ћелија или саркома. У отприлике половини карцинома сквамозних ћелија идентификована је инфекција хуманим папиломавирусом (HPV). Он обухвата групу више од 150 типова вируса, од којих четрдесетак узрокује болести коже и слузнице аногениталне области. Типови вируса означују се бројевима. Назив долази од брадавица (лат. papiloma), које узрокују неки од типова вируса.
HPV се преноси полним контактом (вагинални, анални или орални сексуални однос) са зараженом особом, а може и другим облицима интимног контакта. Инфекција често нема никакве симптоме. Најчешће пролази за две године од заразе и без лечења, а и без икаквих знака болести. Но код неких особа инфекција може узроковати полне брадавице или потрајати дуже, па и да се појави рак. Зараза може настати непосредно испод површине коже, што у пенису резултира променама текстуре и боје коже, познатима као премалигне промене. Може се развити безболан чир без симптома или брадавица, обично на главићу и испод покожице.
Симптоми рака пениса често почињу раном на пенису која не зацељује и исцетком снажног мириса. Појединци имају крварење и промену боје пениса. Ако се рано открије, постоји велика вероватноћа опоравка кроз третмане као што су хируршко уклањање лезије, радиотерапија и хемотерапија. Уколико се не лечи, може уследити делимична или потпуна ампутација пениса, а можда и тестиса. Више од 90% мушкараца с дијагнозом рака пениса који се није проширио на оближње лимфне чворове преживи пет или више година.
HPV 16, најчешћи високоризични тип хуманог папиломавируса, може изазвати малигне промене у ткивима пениса или врата материце, уста, грла, вулве, вагине и ануса. То је вероватно најканцерогенији тип. На срећу, вакцина против је смањила стопу развоја рака врата материце. Лекари наводе да се дијагноза рака пениса често одгађа јер пацијенти осећају кривицу или нелагоду. Многи мушкарци се сами лече антимикробним или стероидним кремама и избегавају одлазак код доктора. „До одлагања лечења долази и због самих лекара јер лезије погрешно класификују као бенигне. Ако су се малигне ћелије прошириле на лимфне жлезде препоне, шансе за излечење су знатно мање, стога је важно брзо постављање дијагнозе и лечење”, наводи Мики.
„Упркос доступности вакцина стопа цепљења против HPV-а у Бразилу остаје ниска за девојчице – достиже само 57%, а за дечаке не прелази 40%. Идеална покривеност за спречавање болести је 90%”, објашњава Маурицио Денер Кордеиро из Бразилског уролошког друштва. Он верује да су дезинформације о цепиву, неутемељене сумње у учинак и недостатак кампања вакцинисања придонели слабом прихватању. Пушење, такође, може повећати ризик од рака пениса. Постоји већа вероватноћа да ће се добити рак пениса ако се има проблема с превлачењем коже која прекрива пенис да би се одржао чистим (стање се зове фимоза). „Kада мушкарац не открије главић и не очисти кожицу како треба, ствара се секрет који је повољно окружење за бактеријске инфекције. Ако се то понавља, постаје чинилац ризика за појаву тумора”, закључује Кордеиро.
(Илустрација Shutterstock)
(Индекс)
