Само 57 произвођача нафте, гаса, угља и цемента директно је повезано с 80 посто светске емисије стакленичких гасова од Париског климатског споразума из 2016. године, показала је студија. Ова моћна група државних корпорација и мултинационалних компанија у власништву деоничара водећи су покретачи климатске кризе, према Carbon Majors Database, коју су саставили светски познати истраживачи.
Иако су владе у Паризу обећале смањење, анализа открива да је већина мегапроизвођача повећала производњу фосилних горива и повезаних емисија у седам година након тог споразума, у поређењу са седам година раније. У бази података 122 највећа светска историјска загађивача, истраживачи су открили да је 65 посто државних и 55 посто компанија у приватном сектору повећало производњу. Током овог периода, највећи допринос емисијама у власништву инвеститора био је ExxonMobil из САД, који је био повезан са 3,6 гигатона CO2 током седам година или 1,4 посто глобалног укупног износа. Иза су били Shell, BP, Chevron и TotalEnergies, од којих је сваки био повезан с најмање 1 посто глобалних емисија.
Најупечатљивији тренд, међутим, био је нагли раст емисија у вези са државним и јавним произвођачима, посебно у азијском сектору угља. Ова експанзија, која се од тада наставља, у супротности је са оштрим упозорењем Међународне агенције за енергију да се не могу отворити нова нафтна и гасна поља ако свет жели остати у сигурним границама глобалног загревања. Kлиматски научници кажу да се глобалне температуре брзо приближавају нижем париском циљу од 1,5 степени изнад прединдустријске ере, с потенцијално страшним последицама за људе и остатак природе.
„Не кривите потрошаче који су били приморани да се ослањају на нафту и гас због владиног заробљавања од стране нафтних и гасних компанија”, рекао је Ричард Хид, који је основао скуп података Carbon Majors 2013. Ова студија која је у току цитирана је у тужбама о климатским проенама и била је основа за Guardian-ову серију за 2019. Осрамотила је 20 компанија иза трећине свих емисија угљеника.
База података је сада ажурирана и поново је покренута на посебној веб страници за јавни приступ. Укључује упечатљиво поређење између дугорочних трендова емисија из 1854. и новијих дешавања од Париског споразума из 2016. године. Историјски подаци обухватају 122 субјекта који су повезани са 72% свих емисија фосилних горива и цемента ЦО2 од почетка индустријске револуције, што износи 1.421 гигатона. У овој дугорочној анализи, кинеска државна производња угља чини 14 посто историјског глобалног CO2, што је далеко највећи удео у бази података. Ово је двоструко и нешто више од удела бившег Совјетског Савеза, који је на другом месту, и три пута већи од удела Saudi Aramcо-a, који је на трећем месту.
(Илустрација Shutterstock)
(Kликс)
