Naučnici su analizirali pramenove kose Ludviga van Betovena i pronašli su visoke iznose olova, što je moglo uzrokovati ili pridoneti zdravstvenim tegobama koje je imao u životu, uključujući gluvoću. Naime, slavni kom pozitor je, osim teškoća sa sluhom, imao gastrointestinalne nevolje, žuticu i oboljenje jetre. Preminuo je u 56. godini od bolesti jetre i bubrega, no nije bio poznat tačan uzrok.
Pre nekoliko godina istraživači su sekvencirali Betovenov genom iz pramenova kose. Prema studiji objavljenoj 2023, muzičar je imao značajne genetske faktore rizika za bolesti jetre i infekciju hepatitisom B. Rezultati nisu dali nikakav uvid u temeljne uzroke gluvoće, koja mu se pojavila u dvadesetim godinama, ni u gastrointestinalne probleme. U najnovijoj analizi proučili su dva pramena: Bermanov pramen, koji su Betovenu ošišali između kasne 1820. i 1827, i Halm-Tajerov pramen, koji je on lično dao pijanisti Antonu Halmu 1826.
U to doba bilo je uobičajeno da ljudi sakupljaju i čuvaju pramenove kose voljenih ili slavnih ljudi, rekao je Vilijam Meredit, stručnjak za Betovenov život i koautor genomske analize iz 2023. i najnovije studije. Osim visokih koncentracija olova, u kosi su zabeleženi i povišeni iznosi arsena i žive. U Bermanovom pramenu su izmerene 64 puta veće količine olova od normalnog, a u Halm-Tajerovom čak 95. „Ove razine ukazuju na trovanje olovom. Kada biste s ovakvim razinama olova došli u bolnicu u SAD-u, odmah bi vas zadržali i dali kelacijsku terapiju”, rekao je patolog Nejder Rifai s Medicinskog fakulteta na Harvardu, a prenosi CNN.
Povišeni iznosi olova poput onih u Betovenovoj kosi obično su povezani s gastrointestinalnim i bubrežnim bolestima i tegoba sa sluhom, ali nisu dovoljno visoki da budu jedini uzrok smrti. Naučnici, stoga, smatraju da trovanje olovom nije bio glavni i jedini razlog kompozitorove smrti ili gluvoće. „U toku života je imao simptome trovanja olovom; što uključuje gubitak sluha, grčeve u mišićima i nevonje s bubrezima”, kazao je Rifai. U oba pramena je uočena i povećan nivo arsena i žive, oko 13 do 14 puta više od očekivanog. Klinički hemičar Pol Džaneto iz klinike Mejo, koji je sproveo analizu uzoraka, izjavio je da nikada nije video tako velike koliine olova.
Treba napomenuti da se za sada ne zna kolike su bili prosečni iznosi olova kod stanovnika Beča u 19. veku. Betoven ih je, verovatno, akumulirao decenijama preko hrane i pića. Poznato je da je on voleo vino, ponekad je pio bocu dnevno. U to vreme se u vino često dodavao olovni acetat kao zaslađivač i konzervans. Olovo se tada koristilo i u proizvodnji stakla. Betoven je, takođe, voleo jesti ribu iz Dunava, u koji su stizale otpadne industrijske vode, zbog čega je riba, verovatno, sadržala arsen i živu. Istraživanje High Lead Levels in 2 Independent and Authenticated Locks of Beethoven’s Hair objavljeno je u časopisu Clinical Chemistry.
(Ilustracija Vikipedija)
(Indeks)
