Do sada je smatrana konstantnom, što bi značilo da će svemir završiti u scenariju poznatom kao Veliko zamrzavanje, kada će se galaksije toliko udaljiti jedna od druge da čak ni svetlost više neće moći premostiti taj jaz. Novi podaci dovode u pitanje tu teoriju.
Čini se da tamna energija, misteriozna sila što pokreće širenje svemira, slabi, pokazalo je istraživanje koje bi moglo iz temelja promeniti dosadašnje naučne spoznaje o sudbini svemira. Ako se potvrde, rezultati tima koji koristi spektroskopski instrument za istraživanje tamne energije (DESI) u Nacionalnom opservatoriju KittPik u Arizoni mogli bi imati dalekosežne posledice za teorije o evoluciji svemira. Otvaraju mogućnost da bi se trenutno širenje moglo preokrenuti u proces poznat kao Veliko sažimanje (Big Crunch) , piše list Guardian.
„To što otkrivamo izuzetno je intrigantno. Uzbudljivo je pomisliti da smo možda na pragu velikog otkrića o tamnoj energiji i temeljnoj prirodi našeg svemira”, rekla je profesorka Aleksi Liatod-Harnet, glasnogovornica tima i kosmološinja sa Univerziteta Kalifornija u Santa Kruzu. Tamna energija prvi je put otkrivena kasnih devedestih, kada su astronomi proučavali eksplozije udaljenih supernova da prouče kako se stopa širenja svemira menjala kroz vreme. Očekivalo se da će gravitacija usporavati širenje koje traje od Velikog praska (Big Bang), no umesto toga podaci su pokazali da se svemir zapravo širi sve brže, što znači da ga pokreće neka nepoznata sila, nazvana tamna energija.
Tamna energija je do sada smatrana konstantnom, što bi značilo da će svemir završiti u scenariju poznatom kao Veliko zamrzavanje (Big Freeze), kada će se galaksije toliko udaljiti jedna od druge da čak ni svetlost više neće moći premostiti taj jaz. Novi podaci, predstavljeni na Globalnom skupu fizičara dovode u pitanje tu teoriju. Instrument DESI, koji koristi 5.000 optičkih vlakana za mapiranje svemira s dosad neviđenom preciznošću, u najnovijem istraživanju obuhvatio je 15 miliona galaksija, pokrivajući razdoblje od 11 milijardi godina kosmološke povesti. Ovi podaci omogućili su naučnicima da izrade najdetaljniju trodimenzionalnu kartu svemira do sada.
Rezultati ukatuju da je tamna energija bila najjača kada je svemir bio na oko 70% svoje sadašnje starosti, ali da je od tada oslabjela za otprilike 10%. Drugim rečima, svemir se i dalje širi ubrzano, ali tamna energija postupno popušta. „Ono što otkrivamo jeste da doista postoji nešto što tera galaksije da se udaljavaju jedna od druge, ali ta sila nije stalna. Ona slabi”, izjavio je profesor Karlos Frenk, kosmolog sa Univerziteta Daram i član tima DESI. Podaci još ne ispunjavaju pet-sigma prag statističke sigurnosti, što je u fizici zlatni standard za potvrdu otkrića. No mnogi istraživači u timu DESI su proteklih meseci prešli iz početnog skepticizma u uverenje da su podaci tačni. „Ja više nemam nikakvih nedoumica”, dodao je Frenk. „Detaljno sam proučio podatke. Ovo je čvrst rezultat. Svedočimo rušenju stare paradigme i nastanku nove.”
Profesor Džon Pikok, kosmolog sa Univerziteta u Edinburgu, prošle godine bio je skeptičan prema teoriji da se tamna enegija menja, ali sada priznaje da je promenio mišljenje. „Ekstremne tvrdnje zahtevaju ekstremne dokaze”, naglasio je Pikok. „U nauci gotovo ništa nije dovoljno sigurno da bih se na to kladio, ali bih na ovaj rezultat bez problema stavio 1.000 funti.”
Drugi su oprezniji. Profesor Džordž Efstatiou sa Univerziteta Kembridž, koji nije ulestvovao u istraživanju, upozorio je: „Moj zaključak iz ove analize jeste da merenja još ne pružaju odlučujući dokaz o promenjivoj tamnoj energiji. Možda ću to učiniti kada DESI prikupi više podataka.” Ako tamna energija nastavi da slabi do tačke kada postane negativna, svemir bi mogao završiti u obratnom Velikom prasku, poznatom kao Veliko sažimanje. U tom slučaju se širenje ne bi samo usporilo, već bi se počelo preokretati sve dok se ne uruši sam u sebe.
Naučnici još ne znaju zašto tamna energija slabi. Procenjuje da ona čini oko 70% svemira, dok ostatak tamna materija i obična materija. Moguće je da ovo otkriće upućuje na fundamentalne promene u zakonima fizike ili ukazuje da nedostaje ključni deo slagalice u našem razumevanju svemira. „Pošteno je reći da nemamo pojma šta su to tamna tvar ili tamna energija. Teorija o konstantnoj tamnoj energiji već je dovoljno izazovna. Kao da stvari nisu bile dovoljno komplikovane”, zaključio je profesor Ofer Lahav, astronom sa Univerziteta Koledž u Londonu i član DESI tima. „Ali na to se može gledati i pozitivno. Dvadeset godina bili smo zaglavljeni s tamnom energijom. Sada fizičari napokon imaju nova pitanja.”
(Ilustracija Pixabay)
(Indeks)
