Do danas je napisano više nego o evoluciji bilo koje druge mentalne sposobnosti čoveka. Dakle, da li je jezik adaptacija, mehanizam koji je produkt prirodne selekcije?
U Poreklu čoveka Čarls Darvin je uočio da je jezik neobična ljudska adaptacija koja zaslužuje ozbiljnu analizu u kontekstu evolucije. Pa ipak, nakon toga usledilo je celo stoleće nagađanja u vezi s poreklom jezika, a tek su se nedavno stručnjaci zapitali koja je uopšte njegova funkcija.
Do danas je napisano više nego o evoluciji bilo koje druge mentalne sposobnosti čoveka. Dakle, da li je jezik adaptacija, mehanizam koji je produkt prirodne selekcije? Jedna je pretpostavka da jezik nije adaptacija sama po sebi nego je kulturalna tvorevina ili manifestacija nekog drugog generalnog mehanizma, kao što je opšta inteligencija. Međutim, neke uopštene karakteristike jezika upućuju da je ta pretpostavka pogrešna.
Prvo, jezik je univerzalan u svim društvima. Možda postoje primitivna društva, u smislu tehnologije koju koriste, no ne postoje primitivni jezici. Drugo, kompleksna gramatika i pravila kojom se vodi postoji u svim jezicima. Treće, ontogenetski razvoj jezika je univerzalan. Sva deca u svim kulturama prolaze iste stadijume usvajanja jezika i to neverovatnom brzinom. Nadalje, izolpoana deca koja još nisu usvojila jezik će usvojiti svoj vlastiti jezik ukoliko nisu izložena jeziku kulture. Još jedan dokaz dolazi iz istraživanja jezika i opšte inteligencije koja pokazuju da su te sposobnosti odvo
ene. Naime, poremećaji govora nemaju negativne posledice na inteligenciju, i suprotno, u nebrojenim slučajevima mentalne retardacije verbalna fluentnost i gramatika su netaknute. Spomenute univerzalnosti idu u prilog pretpostavci da je jezik produkt bioloških, a ne kulturalnih mehanizama. Druga pretpostavka uzima u obzir mogućnost da jezik jednostavno ne daje dovoljno prednosti da bi bio smatran adaptivnim i da bi u konačnom bio selekcionisan kao mehanizam koji pospešuje preživljavanje ili reprodukciju.
Vezano uz to, ljudski vokalni trakt ima niži grkljan nego ostali sisari, što povećava rizik od gušenja, ali u isto vreme omogućava artikulaciju nebrojeno mnogo zvukova. No, drugi autori iznose zaključak da su fiziološki gubitci, kao što je rizik od gušenja, evolucijski manje značajni od dobitaka brze i ekspresivne komunikacije. No, to samo pokazuje da je jezik proizvod evolucije, ali ne i koji je razlog njegove evolucije. Stoga je sledeće pitanje zbog čega je uopšte nastao, odnosno koji su to bili pritisci prirodne selekcije da je jezik postao adaptacija. Jezički sistem očito služi za prenošenje nekih informacija – ko je kome nešto učinio, šta je istina o nečemu negde u nekom vremenu i zašto. Bitno svojstvo same informacije jeste da se duplira bez gubitaka. Na primer, ako je čovek dao ribu deci da ih prehrani, on je ostao bez te iste ribe.
No, ako ih je naučio pecati, nije ostao bez svog znanja kako pecati. Dalje, osim što su se naši preci naučili da se oslanjaju na informacije, verovatno su naučili i koncept razmene informacija. Ako su nekome ponudili znanje bez ikakvih gubitaka, mogli su isto očekivati zauzvrat. Protivnici ovog stanovišta pretpostavljaju da je davanje informacija i dieljenje znanja drugima suprotno prirodi čoveka koji je kompetitivan. No, verovatno nisu znanje dielili sa svima nego sa onima od kojih su mogli očekivati isto. Uz to, znanje se prenosilo na potomke, što znači da su potomci imali više šanse za preživljavanje, što je i cilj same evolucijske priče. To je naravno pridonelo i širenju same prirode jezika s generacije na generaciju.
Alternativna hipoteza je vezana uz gledište da jezik nije evoluirao u svrhu komunikacije nego u svrhu manipulacije i varanja drugih. No, problem s ovom hipotezom jeste što ne može objasniti činjenicu da čovek nije mogao manipulisati s drugima putem jezika, ako ga drugi nisu razumeli.
Tako da je naš predak u prisutnosti prvog jezičkog manipulatora mogao jednostavno odbiti ono što ne razume, zbog čega bi evolucija jezika prestala i pre nego je počela. Sledeća pretpostavka se temelji na seksualnoj selekciji, pre nego na prirodnoj. Antropolozi sugerišu da se složen jezički sistem razvio tako što su se muški govornici elokventnim govorom borili za društveni status, budući da im je visok društveni status davao reproduktivne prednosti. Uistinu, postoje antropološki nalazi koji govore da su u plemenskim društvima postojale veze između govorničkih veština, društvenog statusa i prednosti u razmnožavanju. Sve dok su tokom evolucije postojale te povezanosti, jezik je mogao postajati sve složeniji.
Dakle, prema ovoj i sličnim teorijama, polna privlačnost zavisi od društvenom statusu, koji pak zavisi od verbalne sposobnosti pokazane u velikim ili malim grupama. Ovo područje zahteva još puno istraživanja i provera spomenutih hipoteza, no ono što se može zaključiti jeste da je jezik i naša sposobnost govora neverovtno složen mehanizam koji je prošao dug put prirodne selekcije da bi bio ovako produktivan i ekspresivan kakav je danas.
(Impuls)
