Тим истраживача из Немачке оживео је ћелије алги које су више од 7.000 година лежале закопане на дну Балтичког мора, без светла и кисеоника, пише The ISME Journal. Биле су заробљене под слојевима седимента, у потпуном мраку и без приступа кисеонику. Но, након што су их научници ставили у повољне услове, потпуно су се опоравиле. Почеле су стварати кисеоник и размножавати се као да никад нису биле успаване.
Ради се о најстаријем познатом организму из морских седимената који је враћен из неактивности, што представља изузетан пример у новом научном подручју познатом као екологија ускрснућа (ressurection ecology). „Неверојатно је да оживље не само да су преживеле, него нису изгубиле ни своју биолошку функционалност”, изјавила је руководитељка студије Сара Болиус из Лајбницовог института за истраживање Балтичког мора. „Расту, деле се и фотосинтетишу баш попут својих савремених потомака.”
Многе врсте у природи уласком у успавано стање, попут хибернације код сисаеа, успевају преживети тешке услове успоравајући метаболизам и троше претходно сачувану енергију. Но, у Балтичком мору владају специфични услови који омогућују да неке врсте алги преживе у успаваном стању знатно дуже од уобичајеног. Након што се спусте на морско дно, полако бивају прекривене седиментом, што их додатно штити од светла и разградње.
Најновији узорци извађени су са дубине од око 240 метара, у подручју познатом као Источна дубина Готланда, где су услови аноксични, готово без кисеоника, што спречава биолошку разградњу. У комбинацији с потпуним мраком, то ствара савршену околину за очување алги хиљадама година. Истраживачи су реактивирали алге из девет различитих узорака, а најстарији је датиран на 6.871 годину, уз могућу погрешку од 140 година. Прецизност датирања омогућила је јасна слојевитост седимента.
„Такви седименти функционишу као временске капсуле које садрже вредне информације о некадашњим екосистемима, биолошкој разноликости, популационим променама и генетском развоју”, објаснила је Болису. Она верује да ће проучавањем тих организама научници дознати више о условима у којима су живели, попут сланоће воде, температуре и количине кисеоника. „То што смо реактивирали тплико старе алге само је први корак у развоју алата за ускрснуће у Балтичком мору. Сада можемо спроводити лабораторијске експерименте који нас враћају кроз време.”
(Илустрација IOW/S. Bolius)
(Индекс)
