Планетарни научници сматрају да би нова хипотеза о настанку ове појаве могла расветлити тајанствено порекло саме патуљасте планете.
Kада је Насина летелица „Нови хоризонти” 2015. на површини Плутона снимила необичну географску формацију у облику срца, прорадила је знатижеља научника. Није их толико заинтригирао облик (само нас Земљане он асоцира на срце), већ величина, боја и друга географска обележја. Сада сматрају да су напокон решили ту тајну. „Пре тога сви су мислили да је Плутон глатка лопта, односно потпуно раван. Но сада знамо да се на њему налазе различити крајолици”, казао је Тангуј Бертранд, планетарни научник из НАСА.
Истраживачи са Универзитета Берн у Швајцарској и Универзитета Аризона у САД су помоћу симулација истражили порекло Спутник планитије (Sputnik Planitia), западног дела срца који подсећа на облик сузе. Утврдили су да је у давној прошлости вероватно дошло до катаклизмичког догађаја који је формирао то подручје, односно да је у Плутон ударило огромно тело пречника око 640 километара. Подручје у облику срца се, заправо, назива Tombaugh Regio. Побудило је знатижељу јер је прекривено материјалом који рефлектује више светла од околине, због чега је знатно светлије боје.
Ту је још једна географска занимљивост. Спутник планитија покрива област отприлике 1.200 x 2.000 километара, што је једнако четвртини континента Европа. Интересантно је да је то подручје отприлике 4 километра ниже од већине Плутонове површине. „“Док се велика већина Плутонове површине састоји од метанског леда и његових деривата, Спутник планитија је претежно испуњена азотовим ледом који се вероватно након удара брзо нагомилао због мале надморске висине”, изјавио је Хари Балантајн, научни сарадник на Универзитету Берн.
Источни део срца је, такође, прекривен сличним, али много тањим слојем азотовог леда, чије је порекло још непознато, али је по свему судећи повезано са Спутник планитијом. Где је завршило тело које је ударило Плутон? Издужени облик Спутник планитије и њен положај на екватору указују на то да се радило о косом, а не окомитом удару. Да је удар био другачији, настао би симетричнији облик.
„Плутоново језгро је толико хладно да се стене нису отопило приликом ударца. Због угла удара и мале брзине језгро ударног тела није потонуло у Плутоново језгро, већ је остала нетакнуто”, објаснио је Балантајн. Дакле, негде испод површине Спутник планитије се налази остатак језгра другог масивног тела које Плутон никада није сасвим прогутао. Овакав снажан удар се вероватно догодио врло рано у Плутоновој повести. Но, постоји проблем. Гигантска депресија попут Спутник планитије је требало током времена због закона физике полако да плута према полу патуљасте планете јер има мању масу од своје околине. Ипак, остала је близу екватора.
Претходне претпоставке су указивале на могућност постојања подземног океана који је гурао Спутник планитиju ка екватору. Нова студија нуди алтернативно објашњење. Према симулацијама је након удара дошло до стварања вишка масе који може објаснити миграцију према екватору без потребе увођења у замисао подземног океана. Научници сматрају да би нова хипотеза о настанку срца могла расветлити тајанствено порекло саме патуљасте планете. Још није сасвим познато како је тачно настао Плутон с обзиром на то да се налази на рубу Сунчевог система и да га је изблиза проучила само мисија „Нови хоризонти”.
„Плутон је огромна земља чуда јединствене и фасцинантне геологије, тако да су увек добродошле креативније хипотезе које објашњавају ту геологију. Но, да бисмо сазнали праву истину, морамо доћи до више информација о подземном делу Плутона. То можемо постићи само ако у његову орбиту пошаљемо свемирску летелицу с радаром”, закључила је Kелси Сингер из мисије „Нови хоризонти”. Истраживање Sputnik Planitia as an impactor remnant indicative of an ancient rocky mascon in an oceanless Pluto објављено је у часопису Nature Astronomy.
(Илустрација НАСА)
(Индекс)
