Ti neobični signali, koji su trajali od pola do minut i po, stizali su iz smera sazvežđa Veliki medved, poznatog i kao Velika kola.
U minulih desetak godina naučnici su primetili neobičnu pojavu: radijske impulse koji dolaze iz naše galaksije Mlečni put, a ponavljaju se svaka dva sata poput kosmičkog otkucaja srca. Ti neobični signali, koji su trajali od pola do minut i po, stizali su iz smera sazvežđa Veliki medved, poznatog i kao Velika kola. Astronomi su sada otkrili neočekivan izvor: mrtva zvezda, tzv. beli patuljak, koja kruži oko male, hladne crvene patuljaste zvezde. Crveni patuljci su, inače, najčešće zvezde u svemiru. Dve zvezde, nazvane ILTJ1101, nalaze se toliko blizu jedna druge da im se magnetska polja isprepliću, stvarajući ove dugotrajne radijske signale (tzv. dugoperiodične prolazne pojave – LPT). Dosad su takvi dugi signali povezivani jedino s neutronskim zvezdama, gustim ostacima nastalim nakon eksplozija supernova.
Novo otkriće, predstavljeno u naučnom časopisu Nature Astronomy, pokazuje da i kretanja zvezda unutar dvostrukih sistema mogu stvarati retke radijske signale. „Prvi put smo sa sigurnošću utvrdili koje zvezde stvaraju ove misteriozne signale, pripadnike potpuno nove klase radijskih pojava”, rekla je rukovoditeljka istraživanja, dr Ajris de Rajter sa Univerziteta u Sidneju u Australiji. Naučnici naglašavaju da su dosad nezabeležena posmatranja samo početak. Otkriće bi moglo pomoći da se bolje razume kakve zvezde emituju radijske signale i razjasne njihovu prošlost.
Da bi rešila ovu zagonetku, doptična naučniaca osmislila je metod kojim je u arhivskim snimcima evropskog radio-teleskopa LOFAR pronašla duge radijske impulse. To je najveća mreža radio-teleskopa u Evropi, specijalizovana za vrlo niske radijske frekvencije. Koristeći je još kao doktorandkinja u Amsterdamu, De Ruiter je prvo pronašla jedan radijski signal zabeležen još 2015. Potom je pretražujući isto područje neba otkrila još šest. Svi su dolazili od jedne slabe crvene zvezde. Međutim, zvezda sama po sebi nije mogla stvarati tako snažne impulse. moralo je postojati nešto drugo što ih uzrokuje.
Za razliku od dugotrajnih impulsa, brzi radijski bljeskovi (poznati kao FRB) vrlo su sjajni, traju tek delić sekunde i uglavnom dolaze iz drugih galaksija. Brzi radijski bljeskovi su mnogo snažniji, a često se javljaju samo jednom. „Novi impulsi su slični FRB-ima, ali traju znatno duže i imaju slabiju energiju. Još pokušavamo razumeti jesu li te pojave povezane ili se radi o različitim vrstama događaja”, dodao je koautor studije Čarls Kilpatrik sa Univerziteta Nortvestern.
Daljim osmatranjima pomoću velikih teleskopa u Arizoni i Teksasu, istraživači su ustanovili da crvena zviezda zapravo pleše napred-nazad u pravilnom ritmu od dva sata, što se savršeno poklapalo s radijskim impulsima. Zaključili su da tu zvezdu pomiče gravitacija obližnjeg belog patuljka, male, guste i mrtve zvezde. Dve zvezde, udaljene 1.600 svjtlosnih godina od nas, zajedno kruže oko iste tačke svakih 125,5 minuta. Astronomi misle da postoje dva moguća objašnjenja. Ili beli patuljak ima snažno magnetsko polje koje redovno emituje signale, ili pak magnetska polja zvezda međusobno deluju i pritom stvaraju ove impulse.
Zato planiraju dodatna posmatranja da otkriju jesu li zvezde emitovale i druge vrste zračenja poput ultraljubičastog svetla ili rendgenskih zraka. „Trenutno su impulsi nestali, ali je moguće da će se ponovo pojave”, naglasila je De Rajter. „Sve češće otkrivamo ovakve neobične sisteme. Svaki novi slučaj otvara nam oči ka ekstremnim pojavama u svemiru koje proizvode takve radijske signale”, istakao je dr Kaustub Radžvade sa Univerziteta Okford. I drugi istraživači su otkrili desetak sistema koji emituju slične impulse. „Svi se nalaze našoj galaksiji i potpuno su drugačiji od svega što smo ranije poznavali”, zaključila je De Rajter.
Za razliku od kratkih impulsa pulsara, koji traju deliće sekunde, dugotrajni mogu trajati od nekoliko sekundi do, čak, sat vremena, podsetila je Nataša Harli Voker sa Univerziteta Karten u Australiji, koja nije učestvovovala u ovom istraživanju. „Dosad su prolazni radijski izvori doveli do nekih od najvećih otkrića u astronomiji: od pulsara, preko FRB-ova koji su omogućili proučavanje nevidljive tvari između galaksija, pa sada i do ovih novih dugoperiodičnih pojava čiji značaj tek počinjemo shvatati. Fascinantno je da sad kad znamo za njih, možemo ih pronaći i u podacima koji postoje već decenijama.”
(Ilustracija Freepik)
(Indeks
